Show must go on

„Istorijska“ poseta Edija Rame Srbiji opravdala je taj epitet. Premijer Rama je usred Beograda pozvao Srbiju da prizna „realnost“ i nezavisno Kosovo, čime je sigurno zadobio simpatije „vaskolike“ albanske javnosti. Poznavaoci albanskih političkih prilika kažu da je Rama moderan, otvoren i da nije nacionalistički ostrašćen, ali koji političar može da odoli da osvoji neki jeftin politički poen, naročito na stranom i ne baš prijateljskom terenu? Premijer Vučić mu je promptno i odlučno odgovorio, čime je sigurno u svom biračkom telu ojačao ionako snažne pozicije. „Uvređen i iznenađen“ Vučić je „očitao“ Rami „Oče naš„, tačnije Preambulu Ustava Srbije, po kome je Kosovo bilo, jeste i biće Srbija. Zatim se požalio ambasadorima najvažnijih zapadnih država u Beogradu. Neke od njih, doduše, tvrde isto što i Rama, ali biranim rečima, pa je Beogradu zbog toga lakše. „Istorijska“ poseta je tako donela pluseve i Rami i Vučiću pre svega u zapadnim krugovima, a neće im škoditi ni u domaćoj javnosti. Zadovoljna EU. „Ramina poseta predstavlja novi doprinos regionalnom dijalogu među zemljama Zapadnog Balkana“, saopštila je Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednost Federike Mogerini. Narodski rečeno, i vuk sit i sve ovce na broju. A ovce su za šišanje, ne samo u Srbiji i Albaniji već i šire.

Šta je „istorijska“ poseta Edija Rame donela Srbiji i Albaniji? Nekoliko relativno nevažnih bilateralnih sporazuma i novu lavinu optužbi. A ni dron i „fudbalski rat“ još nisu zaboravljeni. Ali, kako je pevao rahmetli Fredi Merkjuri „Show must go on“, predstava za EU, zvana „regionalni dijalog“ trajaće sve dok stižu aplauzi iz Brisela, Vašingtona, Berlina… Čemu kada svi znamo da je, bar u ovom slučaju, reč o lošoj glumi i foliranju? Tirana i Beograd sigurno treba da poboljšaju odnose, ali kada to čine zbog pritiska i očekivanog aplauza Zapada, a ne zbog svojih iskrenih težnji, obe strane imaju više štete nego koristi.

Šta bi bilo rešenje u odnosu Srbije ne samo prema Albaniji već i svim međunarodnim subjektima koji od Beograda traže da prihvati i prizna „realnost“, u vidu nezavisnog Kosova? Možda ne bi bilo loše prisetiti se višegodišnje prakse američke vojske u tretiranju homoseksualaca u svojim redovima – DADT „Dont ask, dont tell“ – „Ne pitaj, ne govori“. Kao što, na osnovu DADT, pripadnike američke vojske – homoseksualce nisu pitali za seksualno opredeljenje, oni o tome nisu ni govorili, tako ni Srbiju nit ko treba da pita jel Kosovo nezavisno, nit ona o tome treba da se izjašnjava. Jel to foliranje? Jeste, ali je praktično.

Edi Rama je u Beogradu ponovio da je ideja „velike Albanije“ „zastareli mit“ koji nema veze sa Tiranom. Lepo. Ali na ovim prostorima smo imali i ideju „velike Srbije“, koju su ne samo mnogi zdušno podržavali već su za nju i ratovali i to pre samo dvadesetak godina. Jedan od promotera te politike Vojislav Šešelj danas bi trebalo da stigne iz Haga u Beograd. Hodžgeldum (dobrodošao), „vojvodo“, kume i politički učitelju nekih od danas vodećih političara Srbije. Samo što su se oni „malo“ promenili, a od Šešelja, koji verovatno još „živi“ u „veselim devedesetim“, ozbiljno narušenog zdravlja i sigurno pogrešne percepcije aktuelnih dešavanja u Srbiji, teško da se može išta očekivati izuzev jeftinih političkih predstava. Ponavljam, lepo je pevao rahmetli Fredi „Show must go on“.