Nedavno istraživanje „Ipsos stratedžik marketinga“ pokazalo je da 56 odsto građana Srbije, zna raspored boja na državnoj zastavi. Isti je procenat onih koji znaju kog datuma se slavi Dan državnosti, a nešto manje ume da objasni šta se tačno tog dana, 15. februara, obeležava. „Bože pravde“ ne stoji toliko dobro, jer mnogim pripadnicima starijih i srednjih generacija (priznajem, među njima sam) i dalje srce kuca za himnom „Hej, Sloveni“. Grb je posebna priča. I ovaj Dan državnosti Srbija dočekuje sa dva grba pošto Vladina komisija još nije završila grafičko rešenje za vraćanje dvoglavog orla iz 1882. godine.
Da li su ovi rezultati loši? Rekla bih da nisu. Republika Srbija je nezavisna tek šest godina i još se ljudi nisu navikli na „nove“ simbole. I to je postala sticajem okolnosti, tako što su sve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost. Neki bi rekli, pobegli od Srbije. Poslednja je to učinila Crna Gora, koja je referendum održala u maju, a nezavisnost je proglasila 3. juna 2006. godine. Kud će šta će, Srbija onda 6. juna postade nezavisna. Ima li čega apsurdnijeg od činjenice da samo u najvećoj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici, Srbiji, nije održan referendum sa pitanjem da li ste za nezavisnu državu ? Imali smo svakakve, uglavnom nameštene i nepotrebne referendume, (jedan se upravo održava na severu Kosova), ali o državnom statusu nismo. Imali smo 1992. referendum i o državnim simbolima. Većina je tada bila za zadržavanje petokrake na zastavi, da himna bude „Marš na Drinu“, a ne „Bože pravde“, kao i da grb bude štit sa četiri ocila, bez dvoglavog orla. Dan uoči referenduma, RTS je, verovatno ne slučajno, emitovala film „Marš na Drinu“. Nije Milošević izgleda voleo monarhističke simbole, ni dvoglavog orla ni himnu „Bože pravde“. Referendum, međutim, nije uspeo, jer nije izašlo više od 50 odsto upisanih birača. Zvezda petokraka je ipak proterana sa zastave, grb je ostao onaj socijalistički, kao i jugoslovenska himna „Hej, Sloveni“ na koju se uveliko zviždalo. Srbija danas ima sve državne simbole, pa i grb, na „doterivanju“.
Bez namere da vređam ičija patriotska osećanja, jedno pitanje mi se vrti po glavi. I ne mogu da ga ne postavim – nije li malo apsurdno da država koja se deklariše kao Republika, koristi monarhističke simbole? A o tim simbolima se građani nisu ni izjašnjavali. Razumem argument većine da se time poštuju istorija i tradicija i jesam za poštovanje, ali, podsetimo se malo činjenica – Srbijom je duže vladala Komunistička partija nego Obrenovići i Karađorđevići, naravno ako posmatramo od Berlinskog kongresa 1878. kada je međunarodno priznata. Svakako se ne zalažem za komunističke simbole,(mada bih mnogima, pa i Josipu Brozu, vratila ulice) već ako želimo da poštujemo istoriju i tradiciju, budimo dosledni, a ne širimo (tačnije, ne širite) propagandu o „tisućljetnoj“ srpskoj državnosti.
Smatram, dakle, da su podaci o poznavanju državnih simbola solidni. Čudi me, međutim, da visoko obrazovani ljudi, pa i političari koji predvode ovu zemlju, ponekad pokazuju prilično neznanje o istoj. A sve u želji da pokažu kako je Srbija „naj, naj“, lider, takoreći. Evo, Ivica Dačić je nedavno u Vašingtonu izjavio: „Amerika je najveća sila na svetu, a Srbija najveća država na Balkanu i nema regionalnog mira i stabilnosti bez učešća Srbije“. Srbija je sigurno bitna za regionalnu stabilnost, ali da li je i najveća zemlja na Balkanu? Nije. Nije Dačić prvi političar koji to pogrešno tvrdi. Isto je govorio i njegov prethodnik na čelu SPS Slobodan Milošević.
Geopolitički prostor Balkana, koji zovu i jugoistočna Evropa, obuhvata šire područje od geografskog pojma Balkansko poluostrvo i prostire se na 11 država, plus, minus dve jer neki Sloveniju i Hrvatsku ne računaju u tu kategoriju. Pored bivših jugoslovenskih republika, u balkanske zemlje spadaju: Albanija, Bugarska, Grčka, Rumunija i Turska, koja se zbog pet odsto teritorije na Balkanu ipak smatra za balkansku. Verovatno znamo da je Srbija najveća jugorepublika, ali od preostalih balkanskih država, veća je samo od Albanije. I to po Ustavu i Rezoluciji 1244, znači sa Kosovom. Što se broja stanovnika tiče, opet je samo ispred bivših jugo republika i Albanije. Srbija ima 7,1, Bugarska 7,3 miliona stanovnika. Grčka je značajno ispred sa 10 miliona, Rumunija sa skoro 20, a Tursku ne treba ni pominjati jer ima više od 75 miliona. Kad ministri ne znaju kolika je zemlja kojom upravljaju, što bi građani znali reči himne? Mada je, verujem, od kvantiteta (veličine) države i simbola, mnogo bitniji kvalitet, znači, kako građani žive i država funkcioniše. Kod nas su obe stvari loše i klimave. Ali, polako. Zemlja je tek pre 13 godina izašla iz ratova, „nedemokratski“ režim je srušen pre 11, a Srbija ima tek šest godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
