Sirija i Srbija

Između dve zemlje, na našu sreću, nema puno sličnosti, a Vučić svakako nije Asad. Sirija je sigurno divna, jedna od kolevki civilizacije sa Damaskom, Palmirom, Alepom. Svi putopisi koje sam o Siriji gledala su zadivljujući, ali joj sudbina poslednjih godina i decenija tragična. Porodica Asad, otac Hafiz i sin Bašar, decenijama diktatorski vladala, onda tokom „arapskog proleća“ izbile demonstracije.

Ljudi želeli demokratiju i bolji život, dobili ISIL fanatike. Rat svih protiv svih, umešale se velike i susedne sile, Siriju uništili, trećina Sirijaca pobegla iz zemlje. Opet došlo do preokreta. Iznenada, pobunjenici u nekoliko dana, brže nego talibani po odlasku američkih vojnika, ušli u Damask. Asad sa porodicom pobegao u Rusiju.

Još se ne zna ko će formirati vlast u Damasku i kako će izgledati, ali valja se nadati da u Siriji neće biti ponovljeni tragični slučajevi Iraka i Libije, podele na etničkoj i verskoj osnovi, grabljenje za vlast, nastavak uništenja… Nada je mala, ali postoji, jer Sirija je uvek bila nešto drugačija i možda će bolje proći. Asadovi jesu bili diktatori, ali zemlja koju su izgradili imala je neko uređenje, organizovanost, pristojan školski i zdravstveni sistem. Valjda će nešto od toga pomoći Sirijcima da se dogovore o svojoj budućnosti.

Kada se velike i regionalne sile ne bi mešale, već samo pomogle obnovu Sirije, jer su u njenom uništenju učestvovale, Sirijci bi se, verujem, lako dogovorili. Jer valjda svi žele pristojnu i uređenu zemlju. Svakako će biti teško, ali se nadam da se Sirijci neće, za koju godinu, sa setom sećati Asadove vlasti kao boljeg dela svojih života.

Kakve veze ima Sirija sa Srbijom? Odnosi Srbije i arapskih zemalja baziraju se na interesima našeg vladara i njegovih ličnih kontakata sa arapskim šeicima i investitorima, koji u svoje kapitalne poslove u našoj zemlji mogu da ubroje Beograd na vodi i PKB. Mi, građani Srbije, od tih investicija nemamo korist, već uglavnom štetu, ali neki „trljaju ruke“.

Druga poveznica je Kosovo. Arapske i muslimanske zemlje koje nisu priznale nezavisno Kosovo prirodni su prijatelji Beograda. Sirija u takve spada, pa je pokojni patrijarh Irinej 2019. posetio Damask i zahvalio se Asadu. „Narod Sirije i Srbije suprotstavlja se agresorima, a naši odnosi su čvrst temelj za buduću saradnju i dijalog“, poručio je tada Asad.

Sirijski slučaj nam pokazuje istinitost uzrečice – teško onom koga Rusi brane. Putinofili u Srbiji bi trebalo to da imaju na pameti. Pre neku godinu, Rusi su „niz vodu“ pustili Jermeniju, sada Asada, ako mislite da ne bi Srbiju, grdno se varate.

Naravno da su i SAD izdavale svoje saveznike, ali oni su barem uvek govorili o američkim interesima, a ne o bratstvu i prijateljstvu.

Kažu da Putin od sovjetskih vladara najviše ceni Staljina. Pa da završim vicem iz Staljinovog doba. Aleksandar Veliki, Julije Cezar i Napoleon sa neba gledaju Paradu na Crvenom trgu 40-ih godina. „Da sam ja imao sovjetske tenkove, bio bih nepobediv“ kaže Aleksandar Veliki. „Da sam ja imao sovjetske avione, osvojio bih ceo svet“, doda Cezar. „Da sam ja imao ‘Pravdu’ (glavni tadašnji dnevni list, ‘sovjetski Informer’), svet nikada ne bi čuo za Vaterlo“, reče Napoleon. Vučić zato ima Informer i slične.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.