Siroti politički azilant

 Karić je još kao dete pokazao smisao za biznis. „Moj prvi privatni biznis bio je kada je nas nekoliko dečaka na pećkoj kaldrmi i na pijaci počelo da prodaje klaker (bezalkoholno, bistro, osvežavajuće gazirano piće, P.A.) i razne sokove. Vukli smo drvena kolica, sa drvenim točkovima, koja su se često zaglavljivala. Kada smo dobili točkove s gumom, bilo je mnogo lakše“, prisećao se najpoznatiji Karić – Bogoljub. Nije mu bilo lako ni na privatnom planu. Zaljubio se u Milanku i ona u njega. Milankin otac nije ga, međutim, želeo za zeta. Mislio je da njegova ćerka zaslužuje boljeg, ali Bogoljub se nije predavao. „Ukrao“ je ljubu svoju, oženio i dobili su četvoro dece, a njihov skladan brak traje li traje.

Što se stručne spreme tiče, stručan je. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Prištini, odsek za geografiju. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu na temu „Organizacija i razvoj male privrede“. Zajedno sa tri brata i sestrom osnovao je porodičnu fabriku „Braća Karić“ u Peći 1971. Dvadesetak godina kasnije imali su više preduzeća, banku, televiziju, univerzitet, mobilnu telefoniju, vile na Dedinju i dalje… Mnogi posprdno podsećaju da je dobitnik titule počasnog člana ruske akademije, a zaboravljaju da je doktor nauka i japanskog Univerziteta „Soka“. Nisu to jedina Karićeva priznanja. Ima ih tušta i tma. Pohvala takođe. Pokojni ruski predsednik Boris Jeljcin je rekao: „Ono što za Ruse simbolizuje jedan Gagarin, na jedan drugi način za Srbiju predstavlja Bogoljub Karić. Razlika je samo u tome što nije Srbija lansirala gospodina Karića u svemir, a on jeste lansirao Srbiju u novi milenijum“.

Za takvu veličinu Srbija je bila mala, pa je kompanija braće Karić rasla i van granica naše zemlje, uglavnom u Rusiji i bivšim republikama SSSR. Nisu ni sa Zapadom gubili veze. Štaviše. Jednom mladom izdanku dinastije Karić su namenili zadatak da postane predsednik Amerike, pa je isti i rođen na tlu SAD. Ako može crnac, pardon melez, što ne bi i Amer srpskog porekla? Bogoljub je bio skromniji. Bio je ministar bez portfelje u vladi Mirka Marjanovića, a posle oktobarskih promena poželeo je da se direktnije politički angažuje. Kandidovao se za predsednika Srbije i osnovao Pokret snaga Srbije 2004. godine. Dobro je prošao u prvom krugu predsedničkih izbora 2004. godine, osvojio 18 odsto glasova i treće mesto, iza Borisa Tadića i Tomislava Nikolića. Apetiti su mu porasli i onda je došlo do belaja. Zaboravio da u zemlji Srbijici vlast stvara i ruši poslovne „imperije“. Državi je palo na pamet da istraži kako su se obogatili Karići. Kao, nisu znali kako je Bogoljub došao do prvog miliona, a posebno im bili sumnjivi poslovi mobilnog operatera „Mobtel“.

Istraga protiv 25 učesnika u aferi „Mobtel“, među kojima su braća Bogoljub, Sreten, Dragomir i Zoran Karić i njihova sestra Olivera Nedeljković, otvorena je početkom 2006. godine. Osumnjičeni su da su oštetili državu za oko 40 miliona evra. Bogoljub beži iz zemlje i odlazi, po svemu sudeći u Rusiju koja mu je, prema nepotvrđenim ali skoro sigurnim informacijama, dala politički azil. Američki san se tako razbio u paramparčad. Ali, ne muči se naš Bogi po azilantskim centrima i memljivim garsonjerama. Živi, kažu neki koji obilaze Rusiju, na visokoj nozi i ništa mu ne fali. Kao uostalom ni Miri Marković i Marku Miloševiću. Vest da je Bogoljub Karić dobio azil u Rusiji razljutila je mnoge. Ljuti na rusku „braću“ što Kariću dadoše azil. Nisu Rusi krivi. Krivi su „naši“ koji su dozvolili i pomogli pojavu Karića (i sličnih), njihovo „bezobrazno bogaćenje“, a onda fol rešili da im pokažu „ko kosi, a ko vodu nosi“. U Karićevom slučaju, bili uspešni kao Vuk Jeremić i Dušan Bataković pred Međunarodnim sudom pravde. A da li će Miroslav Mišković uskoro Karićevim stopama? Ne znam. Ne verujem. On kažu više naginje Zapadu, pa je tamo obezbedio dovoljno nekretnina. Tako se bar priča.