Slavlje pre protesta

Kraljica je veoma popularna u Danskoj, u kojoj, kao i većini evropskih monarhija kraljevska porodica ima ceremonijalnu ulogu, a vladaju izabrani parlament i vlada. Danci su iznenađeni, ali u njihovim životima verovatno neće doći do bitnije promene. Kad

a je država stabilna, bogata i organizovana teško da će promena na prestolu išta značiti, sem što će umesto kraljici ubuduće klicati kralju. Takvu zemlju i njen glavni grad Kopenhagen verovatno čak ni naprednjačka vlast ne bi uzdrmala.

Mada bi, pored “Male sirene” odlično došlo poslovno-stambeno naselje “Kopenhagen na vodi”.

Odlukom o abdikaciji kraljica Margareta, za koju tvrde da je izuzetna ličnost, dala je na važnosti novogodišnjim čestitkama šefova država koje su po pravilu jednolične i svode se na puno zdravlja, sreće, uspeha.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u novogodišnjoj čestitki takođe malo odmakao od standardnog, puno zdravlja, uspeha, sreće i osvrnuo na nedavne izbore.

“Dobili smo ogromno poverenje građana, kako bismo nastavili da gradimo osmeh naše Srbije, ulažemo u obrazovanje, nauku, zdravstvo, infrastrukturu i opšti razvoj, sarađujući sa svima, uz očuvanje tradicionalnih prijateljstava“, naveo je predsednik, koji očekivano ni ne razmišlja o zahtevima opozicije za poništavanje izbora i koji je po dužini vladavine daleko od danske kraljice, ali verovatno tome teži.

No, daleko je Danska, a jedan je bio Broz.

Inicijativa ProGlas koja takođe traži poništavanje izbora za koje tvrdi da su pokradeni i ne odražavaju volju građana Srbije, pred Novu godinu je održala protest ispred Terazijske česme u Beogradu. Bilo je puno ljudi, mada ne toliko da bi se vlast brinula.

Svaka ozbiljna vlast bi, ipak, trebalo da sasluša argumente nezadovoljnog dela građana, ali Srbija je ovo.

Protesti opozicione koalicije “Srbija protiv nasilja” koji su usledili nakon izbora 17.decembra, štrajk glađu Marinike Tepić i još nekoliko poslanika, nisu doneli ništa novo.

Šta je sada činiti opoziciji?

Protesti ne okupljaju dovoljan broj građana, koji vlastima sigurno mnogo toga zameraju, ali u onome što nudi opozicija ne vide rešenje.

Ako se u Beogradu na novogodišnjim skupovima okupi mnogo više ljudi nego na političkim protestima, čak i ne računajući strance, jasan je to pokazatelj da kritične mase nema.

Ljudi bi, razumljivo, radije da šopinguju i slave nego da protestuju. Srbija je ipak daleko od političke stabilnosti.

Pojavili su se predlozi da “Srbija protiv nasilja” odbije da preuzme mandate i takvim političkim bojkotom nastavi borbu protiv Vučića i naprednjaka. Sa moralno-političkog aspekta predlog je racionalan. Ako smatrate da su izbori pokradeni, nemojte da učestvujete u republičkom i lokalnim parlamentima.

Šta se, međutim, time dobija? Naprednjaci bi u Skupštini Srbije sa sadašnjih 129 poslanika, došli do 177 i dvotrećinske većine.

Vredili li to?

Čini mi se da bi to pre bio “pucanj u nogu”.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.