„Da sam znao kakvo će vreme doći, nikad ne bih išao na trg da rušim Sadama“, izjavio je britanskom Obzerveru Kadom al Džaburi, koji je pre desetak godina bio svetska medijska zvezda, pošto je čekićem rušio jedan od brojnih spomenika Sadama Huseina u Iraku. Danas se navršava deset godina od početka vojne intervencije zapadnih zemalja, predvođenih SAD, u Iraku („Operacija iračka sloboda“), u kojoj je ubijeno skoro 200.000 Iračana i 4.500 američkih vojnika. Okupacija Iraka trajala je osam godina i koštala je Ameriku 2.200 milijardi dolara. Čini se da danas niko nije zadovoljan postignutim.
Povod za intervenciju bila je tvrdnja da bivši irački predsednik Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje, kao i izmišljotina o vezi iračkog režima sa Al Kaidom. Izmišljotina, pošto je Huseinov režim, iako diktatorski, ipak bio izrazito sekularan (hrišćana je, na primer, tada bilo višestruko više u Iraku, pa i na visokim položajima), a Al Kaida se pojavila tek nakon početka intervencije. Hans Blik, šef inspektora UN koji su tražili oružje za masovno uništenje, naknadno je priznao da ništa nisu našli i kaže da je „rat bio užasna greška“.
Da je irački rat bio pogrešan smatra i 53 odsto Amerikanaca. Pre desetak godina, podrška vojnoj intervenciji bila je, međutim, impozantna. Najvažnije je, ipak, šta misle „obični“ Iračani. „Pod Sadamom je bilo korupcije, ali sada je katastrofa. Naši životi su bezvredni, niko nije zaštićen od bezakonja. Nekad smo struju i gas imali jeftinu i dostupnu, a sada je sve drugačije. Nema nikakvog napretka, ovo je zemlja ubistava, pljačke i sektaškog nasilja“, kaže Kadom al Džaburi i za užasno stanje okrivljuje Amerikance i domaće političare.
Za koji dan biće obeležena 14-godišnjica početka NATO intervencije protiv SRJ. U poređenju sa Irakom, Srbija je, na sreću, prošla mnogo bolje. Bombardovanje je trajalo 78 dana, poginulo je 1.008 pripadnika vojske i policije i oko hiljadu i po civila. Procene štete kreću se od 30 do 100 milijardi dolara. Povod za bombardovanje bila je intervencija srpske vojske i policije na Kosovu tokom koje su, tvrde mnogi izvori, počinjeni brojni zločini nad Albancima. Ne treba zaboraviti ni ratove u Hrvatskoj i Bosni u kojima Srbija „nije učestvovala“, ali se pokazalo da je bila i te kako upletena, te je jedna od NATO bombi nosila poruku „Stiglo vreme za naplatu“.
Godinu dana nakon NATO bombardovanja Slobodan Milošević je poražen na izborima, ali bi on sigurno „pao“ i bez vojne intervencije. Srbija danas nije međunarodna „parija“, već kandidat za članstvo u EU. Da li bismo iz toga mogli da zaključimo da je „Milosrdni anđeo“ imao pozitivne efekte? Svakako ne. Rušenje i ubijanje civila ne može doneti išta pozitivno. Niko normalan ne može da hvali bombe koje su mu padale nad glavom, ali u ovakvim prilikama treba se setiti i žrtava širom nekadašnje Jugoslavije. Vukovar, Knin, Sarajevo, Srebrenica, Kosovo, NATO bombardovanje, sve su to delovi jedne slagalice.
Da li se Zapad opametio nakon Iraka i bombardovanja SRJ? Očigledno nije, ali valjda mi jesmo i možda smo shvatili šta može „šut“, a šta „rogat“.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
