Srbija pred armagedonom

Jedan film, a tolike pare! Da uporedimo tu cifru sa ukupnim izvozom najvećih preduzeća Srbije? Ne, nikako, što bi rekla Ruška Jakić. Armagedon je prepun opštih mesta, a radnja se zasniva na nimalo originalnoj priči da ogroman asteroid juri prema Zemlji i predstoji samo 18 dana do udara koji će uništiti sav život na planeti. Tu su, međutim, hrabri Amerikanci, NASA i Brus Vilis, koji se u filmu zove Hari Stamper. On je privatni preduzetnik koji se bavi bušenjem nafte. Posao dobro ide, ali ima problem na ličnom planu. Kćer jedinica Grejs (Liv Tajler) protiv očeve volje upustila se u ljubavnu vezu sa njegovim najboljim radnikom kog glumu Ben Aflek. Vilis nije toliko liberalan, nema tog muškarca koji je dostojan njegove kćeri, te je ekspresno otpustio dobrog radnika. U Srbiji to ne bi bilo moguće jer Zakon o radu štiti radna prava zaposlenog, ali Amerika je to. I film.

Nadležni u agenciji NASA setili se da samo Stamper može da izvede njihov ambiciozni plan, na čelu tima astronauta spusti se na asteroid, izbuši ga i u bušotinu postavi nuklearni eksploziv. On nema zamerki na plan, ali ultimativno zahteva da bude angažovana njegova ekipa. Nemajući kud, NASA popušta i dozvoljava Brusu (Stamperu) da pozove svoje ljude, nekoliko živopisnih likova, astronauti ih obučavaju na brzinu i šalju u svemir. Dolazi do niza komplikacija, ali i komičnih scena. Na kraju Brus svesno rizikuje život da bi spasao planetu. U oproštajnoj poruci, daje blagoslov svojoj kćeri i prijatelju za ljubavnu vezu. Plače kći Grejs, ridaju njegovi prijatelji, ali Zemlja je spasena. I to je najbitnije.

MUP Srbije je aktuelnu akciju protiv pedofila i širenja dečije pornografije nazvao armagedon. Naravno, ne zbog filma i Brusa Vilisa već same reči koja se najčešće prevodi kao konačni obračun i potiče od imena stvarnog mesta – planine Megido, gde su se navodno sukobile snage Jevreja i Egipćana pre više od 2500 godina. Pedofilija je sigurno ne samo ozbiljno krivično delo, već izopačenost neshvatljiva svakom iole pristojnom čoveku i prvo što mi je palo na pamet po objavljivaju vesti o hapšenju prvih osumnjičenih za pedofiliju i distribuciju pornografskih materijala takve sadržine, bilo je – e, to nam je nedostajalo. Malo nam je političke nestabilnosti, ekonomske krize, afera, bede, lopovluka, pada dinara, poskupljenja… samo su nam pedofili falili. I zima usred maja. No, najbitnije je da policija i sudovi urade svoj posao, kazne pedofile i one koji distribuišu pornografske sadržaje sa decom. Ali, stvarno. Da ne bude kao sa borbom protiv narko dilera. Stalno ih hapse, Šariću oduzimaju imovinu, a droga nikada jevtinija. Kako je to moguće?

Konačni obračun i uništenje svih sila zla moguće je samo na filmu. U pravom životu je sasvim dovoljno da takve sile, najčešće u obliku raznih vrsta kriminala, korupcije, šovinizma… budu pod kakvom-takvom kontrolom. U pravom životu, Srbiji ne preti nikakav asteroid, bar nam to nije poznato, ali smo maltene svakodnevno pred nekim armagedonom ili bar istorijskom dilemom. Ko će biti naš Brus Vilis? Ima li ga? Ako posmatramo u političkoj oblasti, kandidata je tušta i tma. Spasilaca države i naroda nam bar nikada nije nedostajalo, mada imamo ozbiljne probleme sa izvođačima običnih poslova koje spadaju u nadležnost različitih državnih organa i sistema. Svi bi kod nas da budu državnici i političari koje će istorija zapamtiti, ali ne bi da se bave nekim trivijalnim poslovima, gradnjom puteva, mostova, čišćenjem kanala… Naravno, ne mislim da političari, predsednici, ministri treba da čiste i grade već da te poslove omoguće i organizuju. Ali, ko će da misli na čišćenje kanala kad Kosovom i Metohijom gazi tuđinska čizma?

Od potencijalnih Brusa Vilisa naše političke scene, poslednjih dana među najglasnijima su bili ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider G17 plus i Unije regiona Mlađan Dinkić, kao i predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić. Formiranjem Unije regiona Dinkić je Srbiji ponudio treću političku opciju, pored dve vodeće DS i SNS. Sve je Dinkić lepo zamislio i izabrao vrlo primamljive teme, regionalizaciju i decentralizaciju, no da li će ti mamci imati dovoljan efekat kako bi građani zaboravili 1.000 evra za besplatne akcije? Uzgred, ravnomerni regionalni razvoj mu je i do sada bio u „opisu radnog mesta“ i deo ministarske titule, pa je i bez Unije mogao nešto da učini. Može li neko Tomislava Nikolića da zamisli kao Brusa Vilisa, tojest, „spasioca“ Srbije? Kako da sredi stanje u zemlji kad ne može da sredi stanje u opoziciji i nametne se kao lider? Šta je sa bivšim premijerom Vojislavom Koštunicom? Njemu je doduše mnogo bliži Vilisov virtuelni grobar Emir Kusturica od junaka „Armagedona“, ali i Koštunica ima spasiteljske ideje. I on Srbiji nudi rušenje aktuelnog „nenarodnog režima“, ali sam to ne može, a ostali ga neće više na mestu lidera. Ukoliko Koštunica bude imao malo vremena u svom prenapregnutom rasporedu pa sledeće nedelje primi Tomislava Nikolića, možda će opozicija stvarno dobiti neviđeno jak trio Toma-Voja-Velja. Čini se da šanse za to ipak nisu preterane. Sastanka će možda i biti, ali ne i neke vajde. Vlast predvođena Borisom Tadićem, „balkanskim šarmerom“ ili „Džordžom Klunijem“ svejedno, ne treba da se raduje zbog nesposobnosti opozicije. Njima je dovoljan šamar to što dve trećine studenata želi da napusti Srbiju po završetku studija. To je ocena njihovog rada.

Ima još puno potencijalnih Brusa Vilisa na našoj političkoj sceni, ali rekla bih da se nisu toliko isticali proteklih dana. Onaj čijem smo se povratku u zemlju najviše „obradovali“ bivši ministar vojni Prvoslav Davinić nit ima ambicije niti šanse da se više ističe na tom polju. Lepo je što smo konačno čuli i njegovu verziju događaja oko afere „satelit“, a kad još sve papire vidimo neće nam biti ništa lakše. Izraelcima ćemo morati da platimo, a odgovorni će se verujem izvući.