Srebrenica i Jasenovac

Zločini i genocidi deo su ljudske istorije i prirode. Prate nas od predbiblijskih vremena do danas, kada se genocid dešava u Gazi.

Verovatno i drugde, samo nas mediji i društvene mreže ne obaveštavaju. Na našim prostorima ih je bilo puno, a dva su trenutno „pod lupom“, Srebrenica i Jasenovac.

„Kvaka“ je u tome što UN planira usvajanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici, pa se neki srpski političari setili da kontriraju Jasenovcem. Uvredljivo i za srebreničke i jasenovačke žrtve. Predsednik Vučić najavio novi put u NJujork, da „onima koji bi želeli da optuže Srbe kao genocidan narod pruži odgovor kakav zaslužuju“. Uz to naložio je svim državnim službama da se posvete sprečavanju usvajanja Rezolucije. Kao da će, daleko bilo, kataklizma nastupiti ako bude usvojena.

Dovoljno je pročitati predloženi tekst Rezolucije i videti da se ne pominju ni Srbija ni srpski narod. Kolektivna odgovornost i krivica ne postoje ni za zločine i genocide, ni ostala dela i nedela. Razumem da Srbiji nije prijatno što Rezolucija možda bude usvojena, ali čemu podizanje tolikih tenzija?

Rezolucije UN retko imaju nekog efekta, pokazuje nam to i slučaj Palestine. U vreme pisanja ovog teksta ne zna se da li je glasanje održano i kakav je rezultat. Kakav god da bude – Vučić će biti pobednik. Ako Rezolucija ne prođe – on je heroj, ako prođe – dao je sve od sebe. Srpske stranke u Crnoj Gori najavljuju moguće usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu kao odgovor na Rezoluciju o Srebrenici u UN.

Da li je neko dosad branio donošenje takvih akata? Zašto osam decenija od završetka Drugog svetskog rata nema tačnih podataka o broju žrtava Jasenovca? Niko Srbima nije branio da izbroje svoje žrtve, uostalom Jevreji su to učinili.

Niko Srbima nije branio da usvoje akte kojim bi podsetili i osudili zločine počinjene nad njihovim narodom, ali to nije učinjeno zato što srpske vlasti vole da koriste žrtve, pogotovo srpske, za svoje političke potrebe

Srebrenica i Jasenovac se ne mogu porediti. Nije isto više od osam hiljada mučenih i ubijenih u Srebrenici i desetine i stotine hiljada najstrašnije mučenih i likvidiranih u Jasenovcu. Za Jasenovac i njegove žrtve nismo mogli ništa da učinimo, davno je bilo… Srebrenica je, međutim, bila za naših života i mogla je da bude sprečena. Međunarodni sud pravde je zločin u Srebrenici nazvao genocidom i nepotrebno je raspravljati da li jeste ili nije.

O Jasenovcu taj sud nije raspravljao, jer niko nije tražio, a međunarodna Rezolucija o sprečavanju zločina genocida doneta je posle Drugog svetskog rata.

Nasedati na nacionalističke izmišljotine, mnogo je lakše nego misliti svojoj glavom. Šta god da se desi, Rezolucija će nekoliko dana biti tema, malo ćemo se svađati Bošnjaci i Srbi, a onda će se neka nova kriza pojaviti. I sve nas to sprečava da se bavimo istinskim problemima koji su nam uglavnom slični.

Zašto da se bavimo pravim, ako možemo „visokim nacionalnim temama“? „Krvnim zrncima se nikakva pripadnost nekom narodu ne može dokazati, to je fikcija, bežanje u krdo jer se bojim da opstanem sam kao ličnost“, govorio je divni i pametni Ivan Ivanji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.