Šta je tona naspram 11 stabljika

Verovatno nisu.

Mediji su pre nekoliko meseci o obojici izveštavali.

Matejić je iz Smedereva, oboleo od karcinoma, koristio marihuanu za smanjenje bolova, osuđen prvostepeno na tri godine zatvora. Policija mu pronašla 11 stabljika marihuane.

Mrđić je iz Beograda. On i brat blizanac su teški epileptičari. Supruga takođe bolesna.

I Mrđić je gajio marihuanu u medicinske svrhe i zbog nekoliko stabljika takođe osuđen na zatvorsku kaznu.

Nekome su tona ili više marihuane ništa, a neko strada zbog 11 stabljika.

„Znam da ne mogu da budem slobodan jer je bilo biljaka za koje sam znao da su protivzakonite. Kaznite me, ali ne kao kriminalca, jer to nisam“, govorio je Matejić, otac petoro dece, nikad osuđivan, radnik, čija je žalba na zatvorsku kaznu odbačena.

„Probao sam da spasim sebe, da bih produžio život i to zbog moje dece, a ne da zaradim. Ali je to teško objasniti sudu“, rekao je Matejić.

Za kupovinu na crnom tržištu nije imao novca ni kontakta, pa je od samonikle biljke izdvojio seme i posadio.

Pre nego što je stigao da osuši i proba uzgoj – upala policija.

Mrđić priča da je pre uzimanja kanabisa imao česte i ozbiljne napade epilepsije.

„Bio sam zaista bolestan čovek“, kaže Mrđić, koji je u invalidskoj penziji tridesetak godina.

Prvo je pušio marihuanu, potom prešao na ulje, zbog čega su mu, tvrdi, epileptični napadi gotovo iščezli.

Sve do hapšenja 2017. godine. Osuđen je na tri i po godine zatvora.

„Moja jedina namera je bila da ostanem zdrav, kao i da lečim brata i ženu“, govorio je Mrđić.

Na predlog Svetske zdravstvene organizacije UN su decembra 2020. skinule marihuanu sa liste teških droga.

Mnoge evropske zemlje su legalizovale marihuanu u medicinske svrhe.

U Srbiji takve inicijative nisu prošle.

Posedovanje ili uzgajanje marihuane radi lečenja je i dalje je krivično delo zbog čega se izriču zatvorske kazne.

Iskustvo nam govori da zbog nekoliko stabljika možete da zaglavite zatvor, dok ako gajite na veliko, tone, braniće vas poslanik, predsednik, pojedini tabloidi…

Šta je tona, naspram desetak stabljika.

Šta je bolji pokazatelj jadnog stanja društva u kome živimo, predsednikova odbrana čoveka optuženog za uzgajanje tona marihuane ili potpisivanje peticije za oslobađanje Zvezdana Jovanovića, čoveka koji je osuđen za ubistvo premijera?

Mrtva trka.

Peticiju naravno nisu pokrenuli ni predsednik ni njegova stranka već Fondacija Kapetana Dragana, osuđenog ratnog zločinca, za koga se smatra da je povezan sa vlastima.

Inicijatori peticije navodno žele samo da se sazna „istina“ o ubistvu premijera i ne veruju da bi „ratni heroj“ Zvezdan Jovanović učestvovao u atentatu.

Šta ćemo sa time da je Jovanović priznao da je ubio premijera i u istrazi govorio kako je to učinio.

„Prvi metak ga je pogodio, a drugi sam ispalio da potvrdim pogodak. Nisam hteo da pogodim tog momka iz obezbeđenja. Nisam imao vremena da Đinđića gađam u glavu. Bio je zaklonjen“.

Kasnije je taj iskaz negirao, ali optuženi ima pravo da se brani kako ume, što smo videli i u slučaju Predraga Koluvije, optuženog za uzgajanje marihuane na farmi „Jovanjica“.

Peticija za oslobađanje premijerovog ubice pokazuje da predsednik Vučić više nema interes da se predstavlja kao novi Đinđić. Zdušno je to činio prvih godina vlasti, a čak ga je i udovica Ružica Đinđić hvalila. Sada je opet „in“ biti sličan Šešelju ili Miloševiću. Vučiću to ipak bolje stoji.