Šta li misli Vulin

Basna je poučna, za sva vremena i prostore. Znamo kako ide. Dečak čuvao ovce, iz dosade i da bi se malo zabavio, malo-malo pa dozivao meštane rečima: „vuk, vuk“.

Onda kada se vuk stvarno pojavio džabe je dečak vikao i zapomagao: „vuk, u pomoć“. Komšijama na pamet nije palo da ponovo nasednu i vuk je poklao ovce.

Čini mi se da će nam slično prirediti AV sa svojom ostavkom. Kolega Cvjetin Milivojević izbrojao je da je predsednik do sada 22 puta obećavao da će dati ostavku, uglavnom na mesto lidera SNS.

Nije se to desilo, ali da li možemo da prođemo kao seljani koji dečaku na kraju nisu poverovali? Jednom, 25, 26, 78, 225… put će reći da podnosi ostavku, nećemo mu verovati, a on će stvarno otići. Ima nas koji bismo voleli da se to što pre desi, ali mrka kapa, čini se.

Dok se to ne desi, predsednik će nam priređivati stalna istorijska obraćanja. U poslednjem, u ponedeljak, odgovarao je i na pitanje o mogućoj ostavci, ali važniji je bio „nemačko francuski“ plan o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Kao i uvek, kuknjava, patetika, najava teških vremena, kao da kod nas drugačija mogu da budu. Srbija je, prema predsednikovim rečima, prinuđena da prihvati ponuđen plan-Zapad zapretio mogućim kontra merama i sankcijama. AV bi sa parlamentarnim političkim strankama da razgovara o ovome. Šta je opoziciji činiti?

Da li da pokušaju da ga ruše na ovoj temi? Verujem da ono malo istinske opozicije, zbog uvredljivog i ignorantskog odnosa, kršenja demokratskih pravila, uvrede zdravog razuma, nikada i ni u čemu ne treba da podrži AV, pa ni sada, ali nije potrebno ni da previše „talasaju“.

Ovu žabu treba progutati i najpravednije je da to AV uradi. Jer Kosovo nije izgubljeno 2008. u vreme DOS već 1999. kada su vladali njegovi, a on bio ministar.

Desničarske partije sumnjivog porekla, najavljuju proteste. Da li ćemo sutra morati AV da branimo od Milice zavetnice, Obradović Boška, Jovanović Miloša?

Ne, hvala, to su dve strane iste medalje. Nečije mi mišljenje ovim povodom ipak nedostaje. Šta li misli Vulin? Šta će tek sutra, kada nakon normalizacije sa Kosovom, sankcije Rusiji dođu na red? Kosovo se nekako može i „progutati“, ali ako ljubav prema Putinu bude dovedena u pitanje?

Prema rečima Miroslava Lajčaka, AV je kooperativan, a kosovski premijer Aljbin Kurti znatno „tvrđi“.

Da li se Srbija može nadati da će Kurti ustrajati u svojoj tvrdoglavosti, odbiti plan i tako pomoći aktuelnoj vlasti u Beogradu?

Videćemo, ali to mi se čini malo verovatnim. Iz „nemačko-francuskog plana“ koji je Danas objavio, vidi se da nema međusobnog direktnog priznanja već indirektnog. Da li se Srbija nečemu boljem može nadati?

Možda, u slučaju propasti Amerike i „vaskrsa“ Rusije, čemu se mnogi nadaju, ali teško da će skoro doći. A od nečega treba do tada živeti, što nam zavisi još uvek od EU i Zapada.

Ako pogledamo istoriju, Kosovo je tek 1912. pripojeno Kraljevini Srbiji, koja nije znala šta činiti i kako u svoj državni sistem uključiti kosovske Albance, koji, sa druge strane, nikako nisu želeli da budu deo Srbije.

Vek i nešto nakon toga, Albanci misle da je Kosovo nezavisno, a Srbi da je kolevka srpstva njihova večita teritorija.

Istorija je učiteljica života, ali da bismo danas živeli na ovim prostorima u kakvom takvom miru, ovaj plan bi, smatram, kao polazna osnova trebalo da bude prihvaćen.

Boljeg nema, a ovim i Srbija i Kosovo mogu da budu i zadovoljni i nezadovoljni. Srbija, kaže Vučić, nije ništa potpisala. Šta čeka?

Posle, ako neće na skijanje i odmor, neka nastavi potragu za zlatom. Prvo nalazište nađeno u Žagubici, drugo se ne zna gde, a možda se i treće pojavi. Kosovo je Kosovo, ali zlato sija.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.