Šta nam pokazuje postizborna kriza u kojoj se Srbija našla?

Nije zato čudno što Englezi imaju izreku: „Jedna jabuka na dan i doktor nije potreban“. Istraživanje Univerziteta Ohajo je pokazalo da konzumiranje jabuke dnevno smanjuje posledice lošeg holesterola na naše arterije za 40 odsto, ali da biste izvukli maksimum iz jabuka, nemojte da gulite koru. U kori se nalazi polovina vlakana i većina polifenola.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poznat kao ljubitelj i poznavalac vina u nedelju je pokazao da voli i jabuke. I po snimku mi se čini da ih je jeo sa korom.

Dobro je da vodi računa o svom zdravlju i unosi vitamine, pogotovo u stresnim trenucima, kakva je sigurno situacija kada ti se pod prozorom nađe nekoliko hiljada nezadovoljnih građana, uzvikuju tvoje ime i psuju te.

Ma i da ih je 1.195 – nije prijatno. Pogotovo ako želiš da te svi vole i dive ti se kao rahmetli Titu.

Da li Vučić nipodaštavanjem i uvredama na račun građana koji danima protestuju ispred RIK, zbog toga što smatraju da su nedavni izbori pokradeni i da iza krađe stoji sam predsednik, od kojih su neki u nedelju pokušali da uđu u Skupštinu grada, pokazuje svoju moć ili slabost?

Čemu takav odnos i zašto smo na takvo ophođenje predsednika davno navikli?

Šta nam pokazuje postizborna kriza u kojoj se Srbija našla? Moj prvi utisak je da postoji deo građana koji ne veruje ni vladajućoj stranci ni opoziciji, ali su vrlo nezadovoljni, ljuti i svega im je preko glave.

NJima se ne treba smejati već saslušati i razumeti. Nisu to huligani koji napadaju policiju ili ruše državne zgrade. Naravno, mladi i studenti su važan deo tog talasa nezadovoljstva, a kada oni protestuju značajan deo društva je uz njih.

I kada ih policija mlati onako krvnički kao mladića na snimku koji je obišao društvene mreže, nije nam dobro.

Da li vlast odbacivanjem svih kritika i zamerki na izborni proces pokazuje svoju moć? Nikako. Kada na navodno 1.195 demonstranata pošaljete onoliku policiju i Žandarmeriju, to nije snaga već demonstriranje sile i upozorenje onima koji su jednako nezadovoljni ali sede kod kuće.

Čini mi se da trenutno ipak ne postoji kritična masa koja bi uzdrmala vlast, izazvala političke promene u Srbiji i da će se i ovi protesti završiti kao mnogi prethodni. Ali, situacija je ozbiljna jer pokazuje paralizu institucija u Srbiji.

Problem je što je izlaz u dijalogu, za koji očigledno ni vlast ni opozicija nisu spremni. Krizu Srbija teško sama može da prevaziđe, ali kome da se za pomoć okrene?

Evropske institucije su prirodno rešenje, ali kako to da učini vlast koja tvrdi da je sve besprekorno, izbori bili čisti kao suza, koja svaku kritiku zapadnih predstavnika vidi kao mešanje u unutrašnje stvari Srbije, a rusko uplitanje smatra za dobrodošlo.

Šta nam preostaje, sem da jedemo bar jabuku dnevno, a ko voli vino može i čašu da popije ? Da ne gubimo nadu da Srbija može da postane bolja i uređenija zemlja.

„Majdan“ nema veze s tim.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.