Izraelsko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da je ova mlada i nedužna devojka doživela “nepojmljive užase”, a njena majka Rikarda Luk je izjavila da telo njene ćerke nije nađeno, već samo deo kosti lobanje. Šanin otac Nisim izjavio je izraelskim medijima da je bar sve završeno.
“Znam gde je. Ne leži u nekom tunelu ispod Gaze, gde svakog minuta pucamo na njih i sva se zemlja trese, ima prašine i nemoguće je disati. Znamo da je mrtva, znamo da nije patila. Znamo i da je minut pre nego što su ubice došle igrala, bila srećna sa prijateljima i zabavljala se ,“ dodao je on.
Nepojmljivo je šta je Šani doživela i kako je skončala. Otišla da se zabavi, oteta, mučena, ubijena. U napadu Hamasa ubijeno je 1.400 ljudi, više od 200 oteto. Neki su možda ubijeni, drugi živi i užas sa kojim se suočavaju nemoguće je zamisliti.
Na stravičan napad Hamasa usledio je očekivano snažan odgovor Izraela, u kome su delovi Gaze sravnjeni sa zemljom, više od osam hiljada Palestinaca ubijeno, od toga više od tri hiljade dece, milion raseljeno, žive na ulicama, u šatorima, bez vode, struje, hrane…Zapad bezrezervno podržava Izrael uz ciničnu opasku da treba da poštuje međunarodno pravo. Koje je očito uveliko prekršio.
Premalo je prostora da pišem o kompleksnom izraelsko-palestinskom konfliktu, za koji smatram da je jedino rešenje uspostavljanje palestinske države i naravno kakvo-takvo međusobno poštovanje Palestinaca i Izraelaca, ali kada se dešava nešto ovako strašno politika pada u drugi plan. Crvena linija treba i moraju da nam budu civili koji pate i razlike ne treba da postoje između toga da li su oteti na nekom muzičkom festivalu ili leže u bolnici u Gazi na koju padaju bombe.
Ovaj rat je počeo zločinom Hamasa, ali da li to znači da svet treba mirno da posmatra patnje palestinske dece i civila? Zar nije normalno osuđivati zločine i Hamasa i Izraela? Pri čemu odgovornost dve strane nikako nije jednaka, jer Hamas je teroristička organizacija, a Izrael država.
Između terorističkih organizacija i država treba da postoji razlika, a kada države na stravičan terorizam odgovore bezumnim osvetničkim akcijama, problem postaje mnogo veći. Videli smo to i nakon 11. septembra.
Upozorenje američkog predsednika Džoa Bajdena da ne ponavljaju greške koje su SAD napravile u odgovoru na 11.septembar, nije imao ko da čuje u izraelskoj vladi punoj desničarskih “jastrebova” koji u Arapima ne vide jednako vredna ljudska bića. Otprilike kao i Hamas Jevreje.
Rat na Bliskom istoku zaokuplja svet koji je zaboravio ne samo brojne sukobe u Africi, koji priznajmo Zapad nikada nije ozbiljno tretirao, jer to su Afrikanci, već i Ukrajinu. Ništa čudno.
U poređenju s Gazom, Mariupolj se čini kao dečija igra, a i ovu palestinsku teritoriju ćemo potisnuti za koji dan ili nedelju.
Ljudska rasa nažalost stalno pokazuje da može i radi gore i zverskije.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.