Stigao nam novi gost

Cirkus režima, pokušaj uništavanja parlamenta, borba protiv korupcije kojom se skreće pažnja na smrt 15 ljudi u Novom Sadu, što tvrdi opozicija? Oni koji su za vlast sigurno osuđuju i ovu akciju opozicije, kao što opoziciono nastrojeni verovatno imaju razumevanje. Obe strane su čini mi se razočarane viđenim.

Možda je predsednik Vučić u pravu, možda ovakvim akcijama i protestima opozicija ne stiče simpatije u politički neopredeljenom delu građanstva, ali verujem da ni vlast ne dobija. Opozicija ipak uspeva da pokaže nemoć države. Moćna i jaka država ne bi mlade aktiviste držala u zatvoru nedeljama ni tukla čoveka od 70 i nešto godina. Ako bismo u ovom slučaju upotrebili ono čuveno „a šta su oni radili“, setimo se haosa koji su radikali, preteče naprednjaka, pravili u Skupštini zbog znatno sitnijih povoda. Šta bi tek SNS radila da su političke pozicije obrnute, nije teško predvideti.

Nekako mi žao što u senci skupštinskog haosa protiče još jedna poseta visokog stranog gosta. Super aktivna srpska spoljna politika ovog puta je u goste dovela predsednika Ekvatorijalne Gvineje Teodora Obijanga Ngema Mbasogoa (82). Nedavno su predsednik Vučić i jedan od lidera opozicije Miroslav Aleksić imali zanimljiv političko-geografski okršaj. Povodom Rio Tinta su nam objašnjavali gde je Papua Nova Gvineja, a gde Gvineja i šta je ta rudarska kompanija radila u njima. Naučili smo da je prva zemlja, PNG u Okeaniji, Gvineja u Africi, ali na tom kontinentu su i Ekvatorijalna i Gvineja Bisao.

Ekvatorijalna Gvineja spada u manje afričke zemlje sa oko 1,7 miliona stanovnika. Prebogata je naftom. Drago mi je što se Srbija seti da postoji život i van Evrope i podržavam saradnju sa afričkim zemljama, ali Obijanga nije političar koga bi mnoge zemlje dočekale. Po pisanju stranih medija, reč je o tipičnom diktatoru čije se bogatstvo procenjuje na više milijardi dolara, dok mu narod živi u bedi. Za takvo stanje Ekvatorijalne Gvineje i cele Afrike naravno krivicu snose bivši kolonijalni vladari i multinacionalne kompanije koje ih i danas eksploatišu, ali ima i do Afrikanaca neke odgovornosti.

Obijanga je državni udar izveo 1979. godine, još je Tito bio živ i srušio s vlasti ujaka. Spada u najduže svetske vladare, a za naslednika je spremio sina i potpredsednika Teodora Ngema Obiang Mangua. Obijang je po dolasku na vlast obećao promene, ali ogromna većina stanovništva i dalje živi u bedi. Uveo je ipak višepartijski sistem. Različitim pritiscima, hapšenjima, propagandom, kontrolom, Obijang dobija sve izbore sa 95-99 odsto glasova, dok je njegova Demokratska partija Ekvatorijalne Gvineje osvojila sva mesta u parlamentu. Šta bi Vučić za takve izborne rezultate dao…

Ne ide ipak sve kako treba vladajućoj porodici Ekvatorijalne Gvineje. Obijang mlađi ima problem sa pravosuđem u više zemalja. Godišnja plata mu je oko 80 hiljada dolara, a u Švajcarskoj, SAD, Francuskoj, Velikoj Britaniji otkrili da ima luksuzne vile i imovinu vrednu više stotina miliona dolara. Za rukavicu prekrivenu kristalima koju je nosio pokojni „kralj popa“ Majkl DŽekson platio je čak 275.000 dolara.

Zaključili da je reč o korupciji i pljački države, te mu u Švajcarskoj zaplenili 11 luksuznih automobila, u SAD sklopio dogovor da plati 30 miliona dolara kazne, Britanija mu uvela sankcije, Francuska oduzela deo imovine. Ostala mu ipak rukavica Majkl DŽeksona.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.