Ima li čega goreg nego kada umornog čoveka koji se svojski predao popodnevnom ili večernjem odmoru, uznemiri telefon, a sa druge strane žice se javi umilni glas: zovem iz stranke te i te, da li ćete izaći na izbore, da li biste glasali za nas, ili agencija ta i ta, imate li vremena za kraću anketu, pitanja tek stotinak? Sigurno ima, ali, iz iskustva znam da su pitanja i ankete ove vrste izuzetno iritirajuće. Šta sve agencije ne istražuju i o čemu ne zapitkuju… Ali kad rezultati stignu, po pravilu zainteresuju javnost željnu da sazna kako izgleda u brojkama i poređenju sa drugima. Nedavno je Galup objavio istraživanje o stepenu optimizma i pesimizma, koje je pokazalo da se građani Srbije kotiraju na visokom, šestom, mestu po pesimizmu. Mašala.
Prema Svetskom barometru ekonomske nade, šampioni u pesimizmu su ponovo Francuzi sa saldom optimizma -79. Irci su drugoplasirani sa -68, treće i četvrto mesto sa -54 dele Austrijanci i Belgijanci. Srbija bi bila lider regiona da nije BiH. „Za prsa“, sa -52, Bosanci i Hercegovci su pretekli Srbe koji su sa -50 morali da se zadovolje šestim mestom. Na listi 10 najpesimističnijih zemalja, devet je evropskih, što verovatno znači da nešto smrdi na Starom kontinentu. Lepo se živelo u Evropi, sad kriza pritisla, pa se jadni Evropljani, naročito oni na zapadu, ne snalaze. Hong Kong se umešao u ovo evropsko društvo i sa -37 zauzeo 10. mesto. Da li Galup izdvajanjem Hong Konga ugrožava teritorijalni integritet Kine?
Afrika prednjači u optimizmu. Najoptimističniji su u Nigeriji sa saldom optimizma od čak +80. Slede Vijetnam, Gana, Uzbekistan, Sudan, Tunis, Kamerun, Azerbejdžan, Kolumbija i Irak. Istraživanje je pokazalo da pesimizam raste sa godinama, pa stariji od 65 godina crnje vide svet u odnosu na mlađe. Optimizam je proporcionalan količini novca. Istraživači Galupa su zaključili da su ljudi koji zarađuju manje veći pesimisti i obrnuto, bogatiji su veći optimisti. Ne znam zašto im je bilo potrebno istraživanje da bi to zaključili. Da su čitali Alan Forda znali bi da je: „Bolje biti bogat nego ne biti“. Bob Rok bi još rekao:“Bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi.“
Ima li šanse da građani Srbije budu manji pesimisti, tojest veći optimisti? Godina pri kraju je bila teška, najavljuju još goru 2012. Ali ne treba se predavati. Pogledajte samo neke od tema u našim medijima i u vama će se probuditi duboko usnuli optimizam. Nafta u Aleksincu samo što nije potekla. Istraživanja ukazuju da se u delu aleksinačkog basena, gde se pretpostavlja da uljnih škriljaca ima najviše, nalazi oko 400 miliona tona ovog izvora nafte. Međutim, procene su da ukupna ležišta škriljaca u ovom kraju iznose 2,1 milijarde tona, što bi značilo oko 200 miliona tona nafte. UAE i Saudi Arabija mogu da crknu od zavisti.
Nekoliko investitora navodno već lobira u Vladi Srbije da dobiju posao eksploatacije uljnih škriljaca u Aleksincu, gde bi se moglo zaraditi i 180 milijardi dolara. Iz Ministarstva za infrastruktru i energetiku najavljuju da bi Srbija od 2016-2017. godine mogla da eksploatiše aleksinačku naftu. Znači, izdržimo još četiri-pet godina i obogatićemo se. Ali, sreću uvek neko kvari. Tako je pre dan-dva moje maštanje o aleksinačkoj nafti grubo prekinuo poznanik pitanjem: „Šta bi sa onom Slobinom naftom?“. Ali, on je političar i to poslanik opozicione stranke, a opozicija, poznato je iz davnih vremena, postoji da bi „ubacivala klipove u točkove našeg razvoja“.
Naftu još čekamo, ali počela je probna prerada rude zlata u rudniku „Čoka Marin“ kod Majdanpeka. Prema procenama, od raspoložive rude može se dobiti više od tone zlata, kao i 4.500 tona bakra i 8.500 srebra. Belgijanci planiraju da ulože milijarde u gradnju pogona solarne energije u Srbiji, a švedska fabrika nameštaja „Ikea“ sredinom 2012. godine počeće da gradi svoj prvi tržni centar u okolini Beograda I otvoriti ga 2013. godine. Zašto smo onda toliki pesimisti? Dobro, nadali smo se da će Šveđani izgraditi fabriku i zaposliti nekoliko stotina ljudi, ali nije svaki dan Bajram, a ni Božić.
Da nema razloga za toliki pesimizam u Srbiji moglo bi se zaključiti i iz rasprave o budžetu u Skupštini Srbije. Premijer je predlog budžeta obrazložio u desetak minuta, a rasprava je trajala samo osam sati. Pa zar bi moglo tako olako da se pređe preko najbitnijeg dokumenta za svaku zemlju da je Srbija u velikih problemima? Dakle, nema zaista razloga za toliki pesimizam. Dobro, Rusi će možda odustati od Južnog toka, ali našli smo naftu u Aleksincu i šta nas briga? Prisetimo se Doli Bel „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem…“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
