Da li građani Srbije, kako kaže predsednik Socijaldemokratske partije i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, više veruju učesnicima „Farme“ nego političarima? Ne bih rekla. Ubeđena sam da većina ne veruje ni „farmerima“ ni političarima, s tom razlikom što mnogi popularni rijaliti šou gledaju sa zadovoljstvom, a političare uglavnom sa gnušanjem. Ima, ipak, političara kojima pojedinci veruju. Ivici Dačiću, predsedniku SPS i ministru unutrašnjih poslova veruju reditelj Srđan Dragojević i Boris Milićević, aktivista za prava homoseksualaca i osnivač Gej-strejt alijanse. Toliko mu veruju da su se ne samo učlanili u SPS već su i izabrani za članove Glavnog odbora na kongresu SPS. Kongres je očekivan s nestrpljenjem, a ispostavilo se da je najveće iznenađenje dolazak ovog dvojca. Iznenađen je i koalicioni partner SPS Dragan Marković Palma. I to neprijatno.
Kakav je to dvojac… Poznati reditelj je u nekim filmovima oštro kritikovao Miloševića i politiku vođenu devedesetih godina, na ranijim izborima bio je član izbornog štaba Mlađana Dinkića sa kojim je nazdravljao dobrom rezultatu. Sada mu je SPS nova nada, logičan i jedini izbor.
„To što smo nekad bili na suprotstavljenim stranama ne vidim kao problem, naprotiv. To je dokaz da ljudi mogu da se menjaju – nabolje“, zbori Dragojević, ne objašnjavajući ko se promenio na bolje, on ili Dačić. Dodaje i da „ukoliko želimo napred, iza sebe moramo da ostavimo i devedesete i deceniju nakon petog oktobra i da uradimo nešto korisno za sve“. Rado bismo sigurno svi zaboravili devedesete, ali neće one nas.
Čak 94 odsto članova SPS ima negativan odnos prema homoseksualcima, ali to nije obeshrabrilo „gospodina osnivača GSA“, što bi rekao gospodin Palma. „Jednostavno, ja od 2008. pažljivo posmatram šta se dešava sa SPS-om i jednostavno uvideo sam taj vrlo ozbiljan reformski potencijal i uvideo sam da je SPS postao jedna moderna stranka evropske levice“, objašnjava Milićević. Reditelj „Rana“ i homoseksualac u GO SPS-eto novih dokaza modernizacije stranke pokojnog Slobodana Miloševića, koji se verovatno okreće u gobu. Šta će na to reći biračko telo SPS? Sigurno isto što i Palma. Ali, Dačić jednostavno rešio da nastavi promene SPS i ne osvrće se na kritike. Zašto bi kada je Socijalistička internacionala tako blizu, a pohvale predstavnika međunarodne zajednice svakodnevne?
Kao Milićević i ja pratim šta se dešava sa SPS. Cenim delimične promene i otklon od politike devedesetih, ali nisam primetila „taj vrlo ozbiljan reformski potencijal“, no ja sam po prirodi sumnjičava. I imam manju dioptriju. Ne razumem, međutim, zašto je deo javnosti Srbije iznenađen i zgrožen dolaskom Dragojevića i Milićevića u SPS? Punoletni su, imaju pravo da se politički angažuju. Devedesete su davno prošle, peti oktobar propao, lustracije nije ni bilo, pomirili se DS i SPS i šta ako su njih dvojica otišli kod Dačića? „Neka cveta stotinu cvetova“, što bi rekao rahmetli Mao Ce Tung. Svako ima pravo da pomiriše svaki od tih stotinu cvetova, izađe onda na izbore i zaokruži jedno ime, tj. cvet. Mada je još jedan veliki mislilac Džems Bond rekao „nikada ne reci nikada“, imam poduži spisak stranaka i političara za koje nikada neću glasati, ali to je moje pravo. I ono je jednako pravu nekih drugih da se femkaju i šetaju od stranke do stranke. I obrnuto, njihovo pravo da preleću jednako je mom da se držim principa „ko pijan plota“.
Dačiću veruju ne samo Dragojević i Milićević, već i deo DS koji bi, sudeći po pisanju dnevnika bliskog partiji predsednika Tadića, rado video lidera SPS na čelu rekonstruisane vlade Srbije. Ta očigledno spinovana vest je izgleda iznenadila samog Dačića, Dragoljuba Mićunovića, predsednika Političkog saveta DS i Dragana Šutanovca, potpredsednika iste partije i ministra odbrane. Mićunović smatra da „nije realna mogućnost da mesto premijera dobije jedna manja stranka“ jer bi to „izazvalo turbulencije unutar koalicije“. Šutanovac je, pak, ubeđen da je „Mirko Cvetković na mestu na kome jeste zadovoljio mnoge kriterijume i da je on dobar premijer“.
Dačić premijer rekonstruisane vlade? Malo morgen, rekao bi treći veliki mislilac, takođe rahmetli Slobodan Milošević. Zašto bi lider SPS, o kome možemo misliti šta želimo, ali mu ne treba sporiti političku sposobnost, pristao da stane na čelo vlade, u kojoj je on po mnogima retka svetlija tačka, ali koja očigledno propada dajući autogol za autogolom? I kojoj ni rekonstrukcija ne može puno da pomogne? Da preformulišem Ljajićeve reči, možda bi Ekrem Jevrić bio dobra zamena za premijera Cvetkovića? Ne, to bi bilo previše neozbiljno. Pitanje je i da li trenutno najpoznatiji „farmer“ ima državljanstvo Srbije?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
