Foto: Radenko Topalović„Jedini način da se rešim strahova je da napravim filmove o njima“, govorio je Alfred Hičkok, reditelj koji s pravom nosi titulu majstora napetosti i strave. Njegovi filmovi naravno nisu bili horor ostvarenja već dramski i psihološki trileri. „Psiho“, „Ptice“, „Prozor u dvorište“, samo su neki od Hičkokovih filmova u kojima su generacije uživale. Nadam se da uživaju i milenijalci, zumeri i kako se već zovu rođeni u ovom veku.
Medicina tvrdi da je strah biološki mehanizam koji ima zaštitnu ulogu u odnosu na pojedinca koji ga doživljava. Strah, znači, štiti čoveka od određene opasnosti.
Plašimo se na primer vode i kada plivamo ne idemo u duboku vodu, niti ulazimo u uzburkano ili more puno ajkula, pošto se većina ljudi prirodno plaši i ajkula.
Plašimo se uglavnom požara i naravno da nećemo da palimo logorsku vatru u zatvorenom, stanu, kancelariji, pored benzinske pumpe, jer znamo do čega može da dovede.
Naravno, razni ljudi imaju različite strahove, nismo, na sreću, svi isti, ali šta ćemo ako se neko ničega ne boji?
Da li je normalno da se čovek ničega ne boji?
Ima li takvih ljudi uopšte? Izgleda da ima, a jedan od njih zove se Vučić Aleksandar i predsednik je Srbije.
Njegov čini se dobar prijatelj, sa kojim ide po kafićima, sedi na terasi zgrade Predsedništva, uz trešnje i koka kolu, kako su primetili izveštači bez šećera, što je pohvalno, jer gazirano nije zdravo, ali bar je bez šećera, ministar finansija Siniša Mali, izjavio je da su motivi opozicije u masovnim protestima protiv nasilja „lažni“, a ponašanje „licemerno“.
„Poručujem im – za bolju Srbiju se borite radom i rezultatima, novim radnim mestima, jačom ekonomijom. To stvara bolju zemlju i to je ono za šta se bori Aleksandar Vučić. To je čovek koji ne zna za strah i koji će se boriti do kraja, a u tome ima moju bezrezervnu podršku!“
Priznajem, strah me od ljudi koji ne znaju za strah. Nije normalno da se čovek ničeg ne plaši i naravno da ovako uvlakačkim rečima Siniše Malog ne treba verovati.
Mora da se i predsednik nečega plaši. Vode, vatre, zemljotresa, gubitka vlasti…
Pominje nekakve Majdane, obojene revolucije, daleko bilo grobove…
Da li tako govori čovek koji se ničega ne plaši? Ne bih rekla.
Problem je kada strah, koji prirodno svi osećamo, preraste u paniku ili fobiju, koji mogu da izazovu ozbiljne probleme.
Obično imamo fobiju ili panični strah od bolesti, smrti, gubitka bližnjih, posla, neki izgleda vlasti i moći. Ali za to postoji lek: samo mirno, duboko udahnite, brojte do 10, ako ne pomogne, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Da li me strah šta će danas ili sutra saopštiti Vučić Aleksandar? Nije, jer toliko smo istorijskih događaja pregrmeli da pitanje prevremeni izbori, rekonstrukcija vlade ili nešto treće i ne deluje tako strašno.
Pogotovo kada građani izlaskom na proteste pokažu da su pobedili strah. Strah me ipak da se ne razočaraju, po ko zna koji put.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
