Štukan neće proći

Prisustvovao naravno predsednik Aleksandar Vučić, koji je u govoru ponovio da živimo u nesigurnim vremenima, ne znamo šta će se desiti do kraja godine, a kamoli u budućnosti.

„Zato moramo biti dobro pripremljeni za svaki mogući scenario, da pratimo događaje u svetu i gde se u svemu tome nalazi naša Srbija. Bezbednost svih naših građana presudni interes i verujem da ćete snažnije nego do sada uspeti da obavite taj posao…

Svaki pedalj naše zemlje mora da bude siguran.

Teški i veliki zadaci su pred vama…“

Kako praktično izgleda odbrana Srbije od neprijatelja koji nadiru sa svih strana, videli smo istog dana.

Bila je to ne pokazna vežba već praktična primena.

Na aerodromu Beograd zaustavljen glumac i pisac iz BiH Feđa Štukan. Dotični kao došao da gostuje na festivalu Krokodil, ali BIA ga „pročitala“.

U pitanju je lice koje predstavlja bezbednosnu opasnost po Srbiju i dalje nije mogao. Sate proveo na aerodromu, narednog dana deportovan u Sarajevo.

Nisu bili potrebni ni helikopteri, ni specijalci, ni policijski psi, „pretnja“ zaustavljena mirno i galantno.

Svi, kaže Štukan, bili mnogo ljubazni i fini.

Nije mu ovo prvi put da je sprečen da uđe u Srbiju. Isto mu se desilo prošlog juna, kada je zadržan na graničnom prelazu između BiH i Srbije.

Štukan je možda pomislio da naše službe spavaju, prošla godina i moći će da uđe, ali prevario se. Nešto pre prošlogodišnjeg zadržavanja Štukan podržao tadašnje proteste „Srbija protiv nasilja“, prisustvovao protestnoj šetnji u Beogradu i dao izjavu Zoranu Kesiću.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao ga onda „kriminalcem“, a dnevni list Politika „muslimanskim ekstremistom“. Nema veze što Štukan nije ni musliman ni ekstremista.

Po dolasku u Sarajevo Štukan izjavio da je vlast u Srbiji destruktivna, glupa i da mu nije jasno kakvu on pretnju predstavlja.

Zaista, blago zemlji kojoj je Feđa Štukan pretnja. A pre njega bezbedonosne pretnje su postale pevačice Jadranka Barjaktarević iz Crne Gore, Selma Bajrami iz BiH, ali i nekoliko građana Rusije koji godinama žive u Srbiji.

Štukan veruje da je ovdašnja vlast tako reagovala zbog njegove antiratne i biografske knjige „Blank“.

Čitala je još nisam, ali jesam rečenice koje je napisao svojoj ćerki. „Aja, živote moj, ne idi mojim putem.

Kad se zarati bježi, sačuvati život je nulti prioritet, ništa nije važnije od toga. Ne slušaj nikoga ko govori drugačije.

Život je samo jedan. Država i nacija su konstrukt jedne vrlo teritorijalne vrste majmuna i nisu ništa drugo do sinonim za veći čopor koji vodi mala grupa majmuna, spremnih da za novac uradi doslovno sve.

Zastava je komad platna, himne su skup tonova i riječi, ne pridaj im dublji značaj. Iza svega stoje bogati koji izrabljuju siromašne. Patriotizam je za ograničene. Cijeli svijet je tvoj, imaš pravo na njega, istraži ga…“

Štukan i „štukani“ nisu pretnja narodima i državama već vlastodršcima koji svoje „podanike“ kljukaju mržnjom prema uglavnom izmišljenim unutrašnjim i spoljnim neprijateljima u želji da zadrže bogatstvo i moć.

Ne bi im bilo mrsko ni da se ponovo zarati, jer u ratu se najbolje muva i najviše zarađuje, a tek što lepo izgleda svetlucavo ordenje.

Devedesete su davno prošle, taman su ih mnogi zaboravili, neki tada nisu bili ni rođeni, ali onda progovori Štukan da podseti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.