Sumrak srpskih brendova

Nije zato čudno što imamo najezdu stranih izraza. Neki su se toliko odomaćili da samo što nisu postali deo našeg jezika. Jedan od takvih je izraz brend. Svi ga znamo i koristimo, odgovarajući domaći i ne pokušavamo da nađemo, ali zato uveliko širimo listu zaštitnih znakova ili brendova Srbije. Šljivovica, kajmak, burek samo su neki od navodnih ovdašnjih brendova.

Neki više vole sportske, a drugi se radije vezuju za ono malo domaćih proizvoda ili preduzeća i nazivaju ih brendovima. „Delije“ smatraju da je Sportsko društvo, posebno FK Crvena zvezda, najbolji srpski brend. Nacionalni avioprevoznik Jat takođe je smatran za brend, a „daleko“ je dogurao i „jugo“ kragujevačke „Zastave“. Jeste da je u jednoj anketi pre neku godinu proglašen za najgori ikada proizveden automobil, ali „jugo“ je ušao u nekoliko američkih filmova, „Ko je ubio Monu“ je najpoznatji, i u TV seriju „Slučajni partneri“ sa Brusom Vilisom i Sibil Šepard. Malo li je to za navodno najgori automobil?

Možda se neko sa tim ne slaže, više voli „Partizan“ ili smatra da „ne treba mešati babe i žabe“: sport, avio prevoznika i proizvođača automobila, ali ima li ikoga u ovoj zemlji kog nisu začudile ovonedeljne konferencije za novinare rukovodstva Košarkaškog kluba Crvena zvezda i Jata na kojima su saopšteni podaci o višemilionskim dugovima? Ili vest o tome da je, posle samo mesec dana rada, dvadesetak kragujevačkih radnika napustilo novo preduzeće? Navodno su jedva čekali da rade i nadali se dolasku Fijata koji je „Zastavu“ spasao od propasti. Fijat došao, a preduzeće Fijat automobili Srbija (FAS) napustilo je 20 radnika, a odlazak je najavilo još oko 40 zaposlenih. Neki će se vratiti u državno preduzeće, prijaviti se za socijalni program, čekati penziju, a svima je zajedničko da nisu mogli da se naviknu na „zapadnjački način rada“. Odavno ne proizvode „jugiće“ već zahtevnije automobile, puno se radi, a, kako je jedan od njih, rekao „ne može ni da se puši“. E, da nam je neko pričao da će ovaj kapitalizam, privatizacija i tržišna ekonomija biti toliko teški, držali bismo se socijalizma i vlasti KP ko pijan plota ili bar kao Severnokorejci i Kubanci. Ali ne možemo, u srcu smo Evrope. Hteli ne hteli, put će nas kad-tad skoro sigurno odvesti u Brisel, sa usputnom stanicom na Brdu kod Kranja ili bez nje.

Košarkaški klub Crvena zvezda obeležava 65-godišnjicu postojanja, a pitanje je da li će dočekati i 66. rođendan. Dug KK Crvena zvezda iznosi više od 12 miliona evra, račun je u blokadi od 2004. godine, grb je prodat za 300.000 evra, saopštio je na konferenciji za novinare predsednik kluba Vladislav Lučić. Svašta se još moglo čuti, ali rukovodstvo se nada da će izbeći stečaj. „Mi smo zalagali sve. Od nameštaja, koševa, do amblema kluba, nečega što se nosi na srcu. To je nešto kao da zalažete porodični nakit, sat vašeg oca. Ne znam kako je do toga došlo, u stvari znam. Ugovori postoje, mi smo založili grb za 300.000 evra. Položićemo taj dug i vratiti naš grb. To će biti prvo što ćemo uraditi“, najavio je predsednik pravne komisije i nekadašnji igrač Zvezde Milorad Belić. Pre nekoliko meseci, javnost je informisana o katastrofalnom finansijskom stanju FK Crvena zvezda, koja uredno svake godine obeležava veliki jubilej – pobedu nad „Olimpikom“ iz Marselja u Bariju i titulu evropskog šampiona osvojenu pre 19 godina. Razumljivo je što ljudi radije žive u prošlost ako im je sadašnjost toliko turobna, ali kad-tad se moraju probuditi i suočiti, a kad počne privatizacija ovdašnjih sportskih klubova ima da pršti na sve strane. Kakva Zastava, FAP, RTB… Zvezda i Partizan su zakon.

O stečaju ne razmišlja ni Jat. Generalni direktor „Jat ervejza“ Srđan Radovanović izjavio je da direktni gubici nacionalnog avioprevoznika iznose 26 miliona evra, ali imaju planove i ideje kako da se izvuku. Akumulirani obračunski gubitak od 1991. godine iznosi oko 146 miliona evra, a ne 180 miliona kao što spekulišu mediji, saopštio je Radovanović, dodajući da su gubici kompanije u prošloj godini prepolovljeni. „Mi o stečaju ne razmišljamo, nas tek očekuju bolja vremena“, rekao je Radovanović. Do boljih vremena mogu da stignu novim zaduživanjem.

JAT planira uzimanje novog kredita od oko 52 miliona evra za poboljšanje poslovanja, popravku i zakup aviona. Radovanović se ne boji tereta novih dugova. Verovatno zato što su do sada njihovi gubici pokrivani iz budžeta, znači našim parama, ali i zato što njima ne upravlja „diktatura straha“. Radovanović je zaključio: „U kriznim vremenima dobri i loši menadžeri se razlikuju što jedni prihvataju da poslovanjem upravlja diktatura straha“. U rukovodstvu Jata se nalaze dobri menadžeri, smatra direktor preduzeća.

Kao ovdašnje brendove neki najradije pominju ljudski potencijal i karakterne osobine kao što su upornost, žilavost, ali i tvrdoglavost i inat. Slovenačkog premijera Boruta Pahora krase neke od tih osobina, ali i našeg predsednika Borisa Tadića, za kog se još ne zna da li će otići na konferenciju zemalja Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja. Kako sada stvari stoje, izgleda da će naš predsednik današnji, najavljeno vedar i sunčan 20-martovski dan radije provesti negde van Slovenije. Razlozi su poznati, a da li će to neko nazvati inatom ili principijelnošću, zavisi od ugla posmatranja. Ako ipak ode, opet će reakcije „za“ i „protiv“ biti jednako snažne. Smatram da Srbija mora da se pojavi na svim bitnijim skupovima na kojima treba da se bori za svoje stavove, ali ukoliko skup kod Kranja bude propušten, slična ili još jača ekipa okupiće se za koji mesec u Sarajevu. E, tu posetu rodnom gradu, Tadić vrlo verovatno neće i ne sme da propusti.