Svadbe i parade

Kako su izveštavali mediji, porodice mlade i mladoženje su se prethodno dogovorile da veselje prođe bez nacionalističkih pesama. Mladoženjina majka je onda više puta naručila pesmu „Srpkinja je mene majka rodila“.

Prvi put su mladini otćutali, drugi put takođe, a onda na treće naručivanje, pukli. Mladin otac je navodno upozorio prisutne da je „dosta tih pesama“, jer je „ovo Crna Gora“! Svatovi se uskomešali, mladin brat ustao, uzeo sestru za ruke i izveo je sa veselja uz poruku – „Hvala prijatelji“.

Sve se dešavalo u Parohijskom domu, nakon obavljenog venčanja, gde je mladence čekala svadbena torta. Ostala je netaknuta. Navodno je brak razveden posle samo tri sata.

Ovaj slučaj nesrećan je dokaz kako nacionalističke strasti, uz kratak fitilj dovode do ludila i utiču na „obične ljude“ i svakodnevne događaje. U Nikšiću je ipak prošlo bez krvi, za razliku od one nesrećne sarajevske svadbe s početka rata.

Zašto mi ovi slučajevi padaju na pamet? Poslednjih meseci nacionalizam buja i ređaju se događaji koji neodoljivo podsećaju na početak devedesetih. Na Kosovu barikade, pucanje i napadi na decu i mlade, zabrana korišćenja ćirilice u Vukovaru, proslava Dana Republike Srpske…

Na i oko ovog poslednjeg događaja imali smo prilike da čujemo uobičajene poruke. Dodik opet o „srpskom prostoru“, samostalnoj RS, svim Srbima u jednoj državi. Pripomogao mu i jedan od gostiju ministar odbrane Srbije Miloš Vučević, porukom da „godine pred nama moraju biti u znaku srpskog ujedinjenja“.

Zašto samo srpskog? Možemo i mi Bošnjaci da se ujedinimo. Istim putem bi možda želeli Hrvati, Mađari, Albanci…ostali? Čemu priče o velikim nacionalnim temama, ujedinjenjima, kada nas ionako ima sve manje na ovim prostorima? „Srpski svet“ ili „bošnjački dunjaluk“, biće izgleda lakše ostvarivi u Beču ili Berlinu, nego Beogradu ili Sarajevu.

Naravno, nisu pominjani zločini nad nesrbima u procesu stvaranja 9. januara 1992. proglašene „Srpske republike BiH“. Ovog puta parada održana u Istočnom Sarajevu, došla i dva ministra crnogorske vlade, Dodik odlikovao Putina… AD i EU osuđuju, više ih, čini mi se, potresao orden Putinu nego Dodikove reči.

Neki u međunarodnoj zajednici prete novim sankcijama, mada je svima jasno da su separatizam lidera RS do sada mogli da zaustave. Samo to očigledno nisu želeli. Da li je sa nama sve u redu ukoliko decenije nakon ratova, nekoliko stotina hiljada ubijenih i ranjenih, miliona izbeglica, sankcija, mnogi ponovo „padaju na iste fore“? Da li smo žrtve nesrećnih okolnosti, više sile, mrskog Zapada ili, daleko bilo, saučesnici, odgovorni za svoju jadnu stvarnost?

Da može drugačije i bolje, bar što se veselja tiče, pokazuje ponovo druga svadba iz Nikšića. Navodno je pre nekoliko godina, par mladih Nikšićana, svoju svadbu ukrasio zastavom Jamajke. Zašto baš Jamajke? Zašto ne? Dosadili im srpski i crnogorski bajraci. „Dosta su ljudi podijeljeni kod nas sa tim zastavama i pjesmama. Nijesmo željeli da svadba liči na politički miting, već da su svi srećni i zadovoljni. Nije bilo ni „srpskih“, ni „crnogorskih“ pjesama, da se ne stvara nervoza oko gluposti“, objasnio je mladoženja.

Na toj svadbi, za razliku od one prve nije bilo svađe, a da li je brak potrajao, ne znam. Nadam se da jeste i da su srećni i zadovoljni. A gde je Jamajka, tu je Bob Marli. Jedna od njegovih poznatijih pesama je „Tri male ptice“. Ide beše ovako: „Ne brini ni o čemu; Jer će sve biti u redu…“ Divna pesma, ali mi nažalost, moramo da brinemo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.