„Svakoga dana u svakom pogledu…“

Imali su silne probleme u novijoj istoriji, vojne udare, diktature, CIA agenture, ali sada se izgleda taj kontinent stabilizuje i jača. Peru je jedna od latinoameričkih država koja ima značajan procenat domorodačkog, indijanskog stanovništa i potomaka Inka. Neki od njih žive u mestu Čilka u Andima i imaju vrlo interesantne običaje pri inauguraciji lokalnog čelnika. Tako je novi gradonačelnik Čilka Abraham Karasko položio nedavno zakletvu, a u okviru ceremonije dobio je i tri udarca bičem po zadnjici, kako ne bi zaboravio predizborna obećanja.

Mlađani Karasko, koji ima samo 23 godine, morao je da klekne pognute glave ispred raspeća, a onda ga je jedan ugledni član zajednice tri puta udario dugačkim bičem. „Ne budi lopov, ne laži, ne budi lenj“, poručio mu je on na jeziku kečua, ponavljujući tri ključna društvena principa carstva Inka. „Za okrug Čilka, koji volim preko svake mere, koji nosim u srcu i za narod koji mi je ukazao poverenje, kunem se da su raditi na njegovom razvoju“, uzvratio je novi gradonačelnik, pošto je prethodno poljubio ruku uglednog građanina koji ga je bičevao. Zamislite samo da takav običaj postoji u Srbiji… Mada tri udarca – malo je to za naše ministre i političare. Mogu analitičari i komentatori da pričaju i pišu satima i danima, ali suština uspešnog vladanja i bavljenja politikom može se sročiti u tu jednostavnu poruku: „Ne budi lopov, ne laži, ne budi lenj“. Poruku možemo proširiti, ali i malo modifikovati. U našoj kulturi je prilično nezgodno reći direktno „ne laži“, ali zato „ne širi prazna obećanja“, „izbegavaj demagogiju“, „ne govori neistinu“… može da prođe. Isto je, samo malo drugačije.

Ko je terao silne domaće političare od predsednika Borisa Tadića do ministara i „dobro obaveštenih izvora“ da mesecima najavljuju rekonstrukciju i smanjenje vlade, i da onda naprasno zaključe da nije to baš toliko bitna tema jer ima prečih zadataka? Tačnije, to je Tadić zaključio, a ostali se izgleda složili. Svima njima bez ikakvog pardona možemo da kažemo „ne širi lažna obećanja“. Zašto su predlagali, tražili rekonstrukciju, nudili ostavke, ukidali i spajali ministarstva, da bi sad ućutali, shvatajući da ima prečih zadataka? Izuzimam, naravno, SPS i Jedinstvenu Srbiju, koji su od starta imali prilične rezerve prema u medijima forsiranim pričama o smanjenju broja ministarstava. Rekonstrukcije će, dakle, možda biti, a možda i neće. Možda će smanjiti broj ministarstava, ali je veća verovatnoća da će samo promeniti nekoliko ministara. Tadić izgleda već ima nekoliko kandidata za „odlazak“, ali ostali koalicioni partneri još traže svoje ministre kojima bi mogli da se zahvale na učinjenom. Mada svi znaju da je treća godina vlasti nezgodna za rekonstrukciju jer je prošla polovina mandata, aktuelnoj koaliciji bi bilo dobro da „promeša karte“ i rekonstruiše vladu. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog toga što su mesecima time zamajavali javnost. Rekonstrukcija možda neće doneti nikakav kvalitativan pomak, ali ne može da škodi. Ako ništa, vlast će jednom uraditi nešto što je najavljivala kao političku „bombu“. A možda ubede kojeg birača da žele nešto da promene.

Vladajuća koalicija se još „lomi“ oko moguće rekonstrukcije, ali jedinstvena je u želji da izdrže pun mandat, znači da parlamentarne izbore imamo u prvom kvartalu 2012. godine. Do tada će verovatno stići očekivane pare od „Telekoma“ i zvanični status kandidata za članstvo u EU. „Izbori u ovom trenutku nisu produktivni i sami po sebi ne donose ništa novo, jer i stranke koje se zalažu za izbore nisu izašle ni sa kakvim rešenjima za ekonomsku krizu ili sa planom imajuću u vidu teškoće sa kojima se suočavaju zemlja, privreda i građani. Nijednog trenutka mi nismo od opozicije čuli alternativni ekonomski pristup svetskoj krizi, nijednog trenutka nismo od tih stranaka dobili predlog za vođenje drugačije ekonomske politike“, konstatovao je predsednik Srbije u novogodišnjem intervjuu agenciji Tanjug. Ostatak vladajuće koalicije očekivano se složio sa predsednikovim stavom. Ministarsku fotelju niko rado ne napušta.

Još u nečemu se složila vladajuća koalicija. Ova, 2011. godina biće teška, ali ne treba gubiti nadu i optimizam. Štaviše, na širenju optimizma treba raditi, pošto je, kako je zaključio predsednik Tadić,“optimizam pretpostavka uspeha“. U stara, Miloševićeva vremena, Srbija je širila istinu o sebi u svetu, a danas će vlast pokušati da širi optimizam unutar granica zemlje. Prva misija bila neuspešna, a druga? Pa, male su šanse da doživi drugačiju sudbinu. Znači, da bismo bili uspešni, moramo da budemo optimisti. Možda umesto poruke Inka „Ne budi lopov, ne laži, ne budi lenj“ treba lansirati onu iz filma „Sećaš li se Doli Bel?“, kada Slavko Štimac praktično koristi naučeno iz priručnika za autosugestiju i ponavlja: „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem, Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem…“ Možemo da je proširimo: „Svakoga dana u svakom pogledu Srbija sve više napreduje, Svakoga dana u svakom pogledu Srbija sve više napreduje…“ Južno voće, slatkiši, kafa, lična i kućna hemija, brašno, poskupljuju pet do 20 odsto. „Svakoga dana u svakom pogledu vlada je sve bolja, efikasnija, stabilnija…“ Poskupljuju cigare, benzin, struja…“Svakoga dana mi je sve bolje, a plata veća. Svakoga dana mi je sve bolje, a plata veća…“