Svetu za Nobela

Slobodana Miloševića više puta su kandidovale ovdašnje „patriotske“ organizacije, ali očekivano nikada nije bio ozbiljan kandidat. Nedavni intervju sa potpredsednikom vlade Crne Gore Svetozarom Marovićem u Danasu, naveo me je da istog predložim za tu laskavu titulu. Svetu za Nobela, zašto da ne?

Poznatiji i kao prvi i jedini predsednik pokojne SCG, Marović je počeo uspešnu političku karijeru „antibirokratskom“ revolucijom. Početkom devedesetih, bavio se i pisanjem. Bio je kolumnista podgoričke Pobjede i lansirao čuvenu parolu „rat za mir“, koju je taj dnevnik iskoristio kao naslov za zbirku tekstova svojih reportera sa ratišta širom Jugoslavije, a novinar Koča Pavlović za svoj dokumentarni film o napadima na Dubrovnik u kojima su, uz JNA, svesrdno učestvovali crnogorski teritorijalci.

U spisateljskom zanosu, „kolega“ Marović poručuje da se „u ratu narodi nađu i mimo svoje volje“. „Time ne prestaju njihove obaveze, niti se gubi značaj njihove dužnosti u ratu. U ime naroda nastupaju samo neke generacije. Ali ratom se čuva duh i vitalnost cjelokupnog naroda“, piše u „Vremenu iskušenja“, zbirci svojih tekstova iz devedesetih. Kolumnista Marović naglašava da je „mir potreban svima“ i da ga treba braniti „ne samo apelima, politikom poze i etikom artefekata. Braniti ga treba istinom, pravdom i zajedništvom naroda.“ Šta tu ima da se doda?

Marovića sam se setila i zato što je tih dana američkom predsedniku Baraku Obami zvanično uručena Nobelova nagrada za mir, nakon što je odlučio da pošalje još 30.000 vojnika u Avganistan. Gle čuda, Obama je Marovićevu parolu „rat za mir“, obradio i lansirao kao „pravedan rat“. Po nobelovcu Obami, „pravedni rat“ se može povesti kao „poslednja opcija ili u samoodbrani i uz proporcionalnu primenu sile i izbegavanje civilnih žrtava, gde god je to moguće“. Kakva je razlika između Obaminog „pravednog“ i Marovićevog „rata za mir“, nastalog pre dvadesetak godina? Suštinski nikakva. Zašto onda i Maroviću ne dodeliti Nobelovu nagradu za mir? On se, uz to, po okončanju ratova, svima izvinuo i rekao da je i sam bio „žrtva predrasuda i emocija“.

U nobelovskom zanosu Obama je podsetio da „svet mora da se seti da nisu samo međunarodni sporazumi i deklaracije doneli stabilnost“, već da su angažovanje i žrtva vojske SAD „doneli mir i prosperitet od Nemačke do Koreje i omogućili učvršćivanje demokratije na mestima poput Balkana“. „Znajte dobro: zlo postoji u svetu. Nenasilna akcija nije mogla da zaustavi Hitlerove armije. Pregovori nisu mogli da ubede vođe Al Kaide da polože oružje“, upozorio je Obama. Šta tu ima da se doda?

U pravu je Obama, protiv nasilnika i terorista treba reagovati. Problem je samo što se lako izgubi mera, pa silu počnete da upotrebljavate neselektivno, najveće žrtve postaju civili, a politički profitiraju oni koje želite da porazite. Iz takvog gliba se ne možete izvući već upadate sve dublje. Laži kad-tad budu otkrivene, pa se dokaže da Irak nije posedovao oružje za masovno uništenje, a da bi uklanjanje nekadašnjeg iračkog lidera Sadama Huseina sa vlasti „bilo opravdano“ u svakom slučaju, što je priznao bivši britanski premijer Toni Bler. Sad neko treba da poveruje da Iran pravi nuklearnu bombu?

Kad se izvučete, kao što je slučaj sa Balkanom, posledice su dugoročne i ne svode se samo na „učvršćivanje demokratije“. Ima i mnogih štetnih nuspojava. Zauzeti ekonomskim i političkim problemima, političari zaboravljaju na jednako ozbiljne klimatske promene. Pokazatelji govore da je Beograd „ekološka mrlja“ Evrope, a nije bolje stanje ni u ostatku zemlje. Nije naravno samo NATO bombardovanje uticalo na našu životnu sredinu, greh je i na nama u Srbiji. Pošto mi „mali“ malo toga možemo da uradimo, jedva čekam da čujem šta će Obama da poruči u Kopenhagenu, na konferenciji o klimi. Javlja mi se, što bi rekao čuveni Ljubiša Trgovčević, da su klimatske promene mnogo bitnije za opstanak čovečanstva od Bin Ladena, Ahmadinedžada i ostalih „likova“, te bi bilo vrlo loše po sve nas da Obamina predstojeća poseta Kopenhagenu prođe neslavno kao prošla. Tada nije uspeo da pomogne svom Čikagu da dobije organizaciju Olimpijskih igara 2016. godine. Sada je ulog mnogo veći.