Pre nekoliko dana jedna televizija je podsetila kako je u Srbiju stigao krompir, čak dva-tri veka nakon što je počelo njegovo uzgajanje u Evropi.
Doneo ga je Dositej Obradović koji je 1806. došao u Beograd. Masovno se umiralo od gladi, a on je želeo da ljudima pomogne da se prehrane.
Međutim, nisu hteli ni da čuju, a kamoli da posade to „đavolsko seme“, za koje su neki sveštenici tvrdili da je „katolička podvala“.
O krompiru su se raspredale svakojake neverovatne priče.
Kao danas o vakcinama protiv kovida 19.
Požalio se Dositej Karađorđu, koji je reagovao tako što je naložio da seme krompira moraju svi da uzmu i gaje, te naredio da bude kažnjen javnim bičevanjem svako ko odbije.
Jedna sprava je takođe stigla iz Amerike, doduše severne, a ne južne kao krompir.
U Jugoslaviji je počela da se koristi nekoliko decenija nakon SAD.
O poligrafu je reč.
U istrazi kriminalnih radnji u SAD je prvi put upotrebljen 1935
Izumitelj Leonard Kiler upotrebio ga je na dvojici kriminalaca u državi Viskonsin.
Obojica optuženih su pali na poligrafu i osuđeni.
Na prostorima bivše Jugoslavije poligraf se pojavljuje sedamdesetih godina prošlog veka, ali naravno tek kao pomoćno sredstvo u istragama.
Poligraf niti je obavezan niti se rezultati do kojih se njime dođe priznaju kao dokaz na sudu.
Policija ga ipak rado koristi u istrazi.
Poligraf je u Srbiji poslednjih godina, kažu, vrlo popularan i u širokoj upotrebi.
Privatne agencije nude usluge privatnog poligrafa.
Navodno ih koriste mahom poslodavci, roditelji, supružnici, kako bi ustanovili neki vid prevare ili krađe.
Poligraf je odavno postao sredstvo političke borbe i međusobnog razračunavanja.
Tako je i reditelj Emir Kusturica pozvao predsednika SANU Vladimira Kostića da ide na poligraf.
Poligrafskom ispitivanju se podvrgao tada premijer Aleksandar Vučić pre skoro šest godina, kako bi dokazao da nikada nije sreo bivšeg direktora dnevnog lista Kurir, koji ga je optužio za ucenu.
Prošao je, naravno.
Mnogi su išli ili su nudili da idu na poligraf, koji je u Srbiji postao ključni dokaz nečije nevinosti ili krivice.
U očima javnosti onaj kome je savest čista, poligraf ne odbija, ali u zemlji skeptika kakva je Srbija, svako ima pravo da bude sumnjičav i prema ovoj spravi i odbije da se podvrgne poligrafskom ispitivanju.
Da li to automatski znači krivicu?
Srbija ima Zakon o utvrđivanje porekla imovine, možda bi, u većini aktuelnih slučajeva, bilo korisnije njega koristiti nego poligraf?
Predsednik FSS Slaviša Kokeza odbio je da ide na poligraf i odgovori na pitanje da li je učestvovao u pripremi ubistva predsednika Srbije Vučića.
Čudno, s obzirom na blisko i dugo prijateljstvo njih dvojice. Iznenađen je i predsednik.
Bivša državna sekretarka MUP Dijana Hrkalović dva puta je odbila poligraf u istrazi svojih veza sa kriminalnim i navijačkim grupama.
Da li to znači da su njih dvoje krivi za (ne)dela za koja se sumnjiče?
Ne znam, ali znam da je istraga u početnoj fazi, da poligraf ne može da je zameni i da se ne treba da se vodi u tabloidnim medijima.
Ako istraga ne prikupi dovoljno dokaza, poligraf ništa ne vredi.
Znam i da su pojedini ozbiljni mediji davno i naširoko izveštavali o sumnjivim poslovima navijačkih grupa Veljka Belivuka i ostalih, vezama sa pojedincima bliskim vlastima.
Znam i znamo ko je Kokezu i Hrkalović postavio na važne pozicije koje očigledno nisu zasluživali i ne zaslužuju.
To treba imati u vidu dok čekamo sutrašnji dan i nova dramatična saznanja, koja nam je najavio predsednik Vučić.
Krompir se u Srbiji, na sreću, dobro primio, ali sumnjičavost, naročito prema vlastima, mora da postoji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
