Svrstavanje nesvrstanih

Usred ko zna kog po redu talasa korone, na dvodnevnom skupu obeleženo 60 godina Pokreta nesvrstanih.

Ako je Srbija pravna naslednica SRJ i SFRJ, ako se ovdašnje reprezentacije i sportisti kite medaljama koje je osvojila nekadašnja Jugoslavija, neka se i ova država hvali političkim uspesima prethodne.

Spadam u hiljade Beograđana koji se danima smrzavaju u ledenim stanovima, u zemlji koja neće, kažu zvaničnici, imati problema sa energentima, ali toplo mi oko srca kada vidim ono šarenilo na Beogradskom sajmu.

Svetski skup, delegacije iz više od 100 zemalja, ali čemu ta parada?

Vremena su se promenila i nesvrstani danas nemaju puno smisla.

Parada je čini mi se imala dva cilja – da nahrani politički ego našeg predsednika koji je ubeđen da je ne novi Tito već veći od Broza i omogući Rusiji da pokaže svoj uticaj među zemljama „trećeg sveta“.

Na skupu nije bilo Budimira Lončara, ministra inostranih poslova Jugoslavije iz vremena stvaranja nesvrstanih, ali je zato došao Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije.

Apsurdno je njegovo prisustvo skupu pokreta koji je nastao kao odgovor na nametanje dve sile SAD i tadašnjeg SSSR, čiji je pravni naslednik Rusija.

Ne slažem se sa onima koji misle da ćemo od ovoga imati neke ekonomske koristi, jer će srpske firme kao nekada jugoslovenske možda dobiti poslove u Africi, Aziji.

Sitnica nam posao kvari – srpska građevinska industrija je uništena.

Puteve zato kod nas grade strane a ne domaće firme.

Ali neka se šarenilo u Beogradu, jesen je, hladno, tmurno…

Šarenilo nam treba i taj tračak kosmopolitizma, uprkos onih Narodnih patrola, Levijatana i ostalih.

Vidim bile brojne delegacije muslimanskih zemalja: Indonezija, Bangladeš, Alžir, Saudijska Arabija…

Zvaničnici Srbije sve lepo dočekali, pozdravili.

Tako i dolikuje dobrom domaćinu.

Uvek me čudilo kako Srbija, koja se hvali dobrim odnosima sa mnogim većinsko muslimanskim zemljama, ne može tako dobru komunikaciju da uspostavi sa većinsko muslimanskim narodima sa kojima živi i koji su im najbliže komšije?

Pre neki dan novi šovinistički incidenti ovog puta na rukometnoj utakmici u Beogradu između Crvene zvezde i Novog Pazara.

Ako huligani sa fudbalskih terena osvajaju i „pitome“ sportove poput rukometa – ne piše nam se dobro.

Ni prvi ni poslednji put sa tribina se čule skandalozne parole ratnom zločincu Ratku Mladiću, pretilo nama muslimanima („poturicama“), vijorili se transparenti iste sadržine…

Za razliku od ranijeg slučaja, letos kada je incidenata bilo na fudbalskoj utakmici u Novom Pazaru između tamošnjeg kluba i Partizana i kada su o tome pisale sve novine, optužujući Pazarce i za separatizam, oglasili se i neizbežni ministar Vulin i predsednik Vučić, sada – muk.

Zašto?

Ako se osuđuju incidenti i šovinizam, onda treba biti dosledan i osuđivati ga i u Beogradu (odakle u suštini sve kreće), a ne samo u Novom Pazaru.

„Mediji kroje javno mnjenje i kreiraju sliku kod običnih građana o svakodnevnom životu, događajima i ljudima, a sve što je dolazilo iz Novog Pazara bilo je obojeno negativnošću, često senzacionalističkim izveštavanjem, predstavljajući ovaj grad i njegove građane kao leglo ekstremizma i nebezbednog prostora za život svih na ovom prostoru“, izjavio je nedavno za Danas Nihat Biševac, gradonačelnik Novog Pazara.

Problem je što je većina medija u Srbiji pod kontrolom vlasti i njihov tretman određene teme, u ovom slučaju navijačkih incidenata i Novog Pazara, nikako nije slučajno. Glavni kontrolor medija, predsednik Vučić, beše počasni građanin Novog Pazara?