Mašala, konačno Boris Tadić, Slavica Đukić Dejanović i Šandor Egereši raspisaše parlamentarne, lokalne i pokrajinske „đurđevdanske“ izbore. „Nedostaju“ predsednički, za koje se ne zna da li će biti prevremeni, 6. maja, kad i raspisani, ili redovni, krajem godine. Navodno, predsednik Tadić još nije „prelomio“. Pre nekoliko dana, nezvanično je najavljivano da ćemo imati sve izbore u istom danu, što se činilo logičnim i praktičnim, ali izgleda da u vrhu DS ima i drugačijih ideja.
Da je 7. jula 2008. godine kada je u Skupštini Srbije izabrana odlazeća Vlada neko organizovao klađenje koliko će „izdržati“ ekipa premijera Cvetkovića, pun mandat ili će, poput svih postpetooktobarskih, pasti „pre roka“, retki bi se kladili na prvu mogućnost. U retke spada i bar jedan šef opozicionog poslaničkog kluba koji se, kao i njegove opozicione kolege, zvanično u kamere, udarao u grudi junačke i predviđao skore izbore, a nezvanično, u prijateljskom i iskrenom razgovoru jadao da će se „žuti“ i socijalisti boriti da održe vladu do kraja i da će strah od gubitka vlasti držati na okupu vladajuću koaliciju. „Rogovi u (Cvetkovićevoj) vreći“ izdržali su pun mandat i preživeli čak i smenu Mlađana Dinkića. Na prvi pogled, to što je ova vlada izdržala pun mandat može se tumačiti kao dokaz da se politička scena Srbije stabilizuje. Na drugi pogled, pusti strah je mirio vladajuće i često posvađane DS, G17 plus, SPS-PUPS-JS, SDA, SDP, SPO.
Da li će predstojeći izbori opet biti presudni, kao što tvrde, iz različitih razloga, stranke na vlasti (od ishoda tvrde zavisi nastavak evrointegracija) i u opoziciji (od ishoda zavisi da li će se zaustaviti „sunovrat“ Srbije)? Svaki izbori su važni, ali pokušaj da se predstojeće izjašnjavanje birača predstavi kao istorijsko, borba „na život i smrt“ od koje zavisi da li ćemo se vratiti u mračne devedesete ili pohrliti ka „svetloj budućnosti“ i Briselu, čini mi se da je osuđen na neuspeh. Umorni su građani Srbije od istorijskih izbora, a strah od devedesetih više ne „pali“. Kako DS misli da plaši birače Tomislavom Nikolićem, „grobarom“ i „četnikom“ iz devedesetih, kad u njihovoj vladi sedi SPS, a Ivica Dačić je najcenjeniji ministar i zamenik premijera? Time što je RRA ograničila izbornu propagandu na elektronskim medijima na po samo pet minuta dnevno? Ministri će verovatno istovremeno voditi 24-časovnu kampanju, a Tadić „iskakati iz frižidera“. Ali, da se izbori dobiju samo demagogijom i medijskom kampanjom, Slobodan Milošević verovatno danas ne bi bio na onom svetu već na vlasti. Građani jesu razočarani, ali kako SNS misli da dobije izbore ukoliko im se cela kampanja svede na nabrajanje brojnih i katastrofalnih grešaka DS, bez nuđenja ozbiljnije alternative? Kako će Nikolić i Vučić da budu jači od sebe i pobede gubitnički mentalitet koji ih prati godinama? Ipak, ne treba izbornu borbu svesti na ove dve partije. Tu je koalicija oko SPS, LDP, DSS, URS, stranke manjina… Ali, da bismo preživeli kampanju u kojoj će nas bombardovati gomilom uvredljivo glupih obećanja i poruka, moramo pribeći inventivnim rešenjima. Ako proleće bude lepo, taj či vežbe ili joga u prirodi biće idealne. Ko to ne želi, turske i indijske serije su alternativa. Tržne centre i pešačke zone izbegavajte. Na svakom koraku će vrebati nasmejani, mladi stranački aktivisti .Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
