Da nije Turčin, Redžep Tajip Erdogan bio bi idealan premijer Srbije. Vidim već narogušene srpske nacoše: „Turkinja Turčina brani“, ali, polako. Prvo, nisam Turkinja, nego Bošnjakinja, drugo moj stav se zasniva na razumu, teoriji i praksi. Da krenem od teorije, nedavno je nekoliko analitičara zaključilo da političku scenu Srbije tradicionalno karakterišu prekomerna emotivnost, sklonost ka teškim rečima i nepoštovanje političkih protivnika. Zar Erdogan nije odličan primer svega toga? Uz to je i tradicionalista, vernik, suprug, otac četvoro dece – pravi domaćin.
Međutim, za razliku od ovdašnjih populista, koji samo znaju da pričaju, Erdogan se dokazao i u praksi, jer je u ovih 10 godina vlasti uspeo da Tursku ekonomski ojača. Zamislite samo kako bi bilo lepo da neki premijer Srbije MMF-u može da odgovori kao Erdogan pre nekoliko meseci. Turska je tada isplatila sve svoje međunarodne kredite, ali im je MMF ponudio novi. „Hvala, ne treba, ali ako vama zatreba nešto para, mogli bismo da vam pozajmimo nekih 500 miliona dolara“, odgovorio im je Erdogan. Turska je juče proslavila 90. rođendan Republike, što je obeleženo i otvaranjem tunela ispod Bosfora koji povezuje evropski i azijski deo Istanbula. A u Srbiji godišnje gradimo desetak kilometara autoputa, pa se završetak Koridora 10 čini kao nemoguća misija, a tek „Bačevićev“ kanal.
Kakve to ima veze sa Erdoganovim govorom u Prizrenu? Nikakve, ali šta je to strašno izjavio? Da mu je „Kosovo druga zemlja“ – to je subjektivni osećaj i ne treba ga komentarisati. Da je „Kosovo Turska, a Turska Kosovo“ – očigledna metafora o balkanskoj i bliskosti ovdašnjih većinsko muslimanskih naroda, na koju je Srbija reagovala preoštro. Jer, ukoliko u Srbiji mnogi vole da manipulišu pravoslavnim „bratstvom i jedinstvom“, zašto im smeta kada Erdogan „priziva“ muslimansko? Imam dobru „memoriju pamćenja“, ali ne bih da podsećam na izjave sada vladajućih stranaka i poličara Srbije iz devedesetih, no da vidimo šta smo imali u skorije vreme. Je l’ predsednik Srbije Tomislav Nikolić pre nekoliko meseci izjavio da je Vukovar „srpski grad“? Je l’ u svojoj opozicionoj fazi, govorio da mu je žao što Srbija nije ruska gubernija? Zar nije ta izjava veća uvreda za Srbiju od Erdoganove?
Uostalom, na Erdoganovu izjavu treba najpre da se naljute kosovski nacionalisti, Albin Kurti i „Samoopredeljenje“, na primer. Kao i moji Bošnjaci. Volimo Erdogana, navijamo za Tursku, a „bašbakanu“ izgleda draži Albanci od nas. Za srce nas je ujeo. Ali, oprostićemo mu. Sve mi se čini da je reakcija Beograda i te kako povezana sa izborima na Kosovu. Izgleda da kosovski Srbi ne haju previše na pozive Beograda da izađu na izbore, te ih treba malo „motivisati“ – „Šiptari“ bi da hapse Vulina, Turci hoće da „vaskrsnu“ Otomansko carstvo. Đavola. Turke danas pokreće ljubav prema parama, a ne ratovima.
Kosovo sigurno nije Turska, ali turski premijer može da dođe u „Dušanov grad“ gde će ga dočekati desetine hiljada ljudi, a srpski ne može. To je problem Srbije, kao i činjenica da više od 100 zemalja smatra da je Kosovo nezavisna država. Kosovo, dakle, nije ni tursko ni srpsko već svih svojih građana, te bi i Ankara i Beograd mogli da „spuste loptu“. Izjava turskog ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutoglua pokazuje da Ankara ima tu želju. Beograd je na redu. Na kraju, šta bismo logički mogli da zaključimo iz Erdoganove izjave i kasnijeg Davutogluovog tumačenja? „Kosovo je Turska, Turska je Kosovo.“ „Kosovo je Srbija, Srbija je Kosovo.“ „Turska je Srbija, Srbija je Turska.“ A sve je, po meni, jedan veliki Sandžak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
