Tako blizu, a daleko

Šta čovek da uradi no da pokuša da „pobegne“ bar na trenutak od tih teških tema? Na primer, do Jadranskog mora, koje je, kako poručuje reklama, „tako lepo i tako blizu“. Ako ne možete fizički da „skoknete“, tu je Internet. A pošto je Jadran, mnogi tvrde, najlepši u Hrvatskoj, da vidimo šta se tamo dešava. Svašta. Kao da je ta bivša jugo-republika politički i dalje na brdovitom Balkanu, a ne u predvorju EU. Uzmimo Makarsku, poznato letovalište u srednjoj Dalmaciji, na primer. Lepo mesto, davno sam tamo bila. U Makarskoj izlaze lokalne novine, poznavaoci kažu, HDZ opredeljenja, Makarsko primorje. Izvršni urednik nedeljnika zove se Ivo Ćurković i nedavno je ustalasao javno mnjenje tekstom „Gosti koji su višak“, koji su mnogi označili kao rasistički.

Šta Ćurkoviću smeta, šta ga tišti? Vikend turisti iz BiH, koji, po Ćurkoviću, malo troše, 15-20 evra dnevno, svu hranu donose iz svog doma, te ugostitelji Makarske od njih nemaju vajdu, vrše malu nuždu u moru… Bosanski turisti, a ne makarski ugostitelji. Mada, možda se i ugostiteljima „omakne“, al' Ćurković to nije notirao. Kao što nije javnost obavestio da li nuždu u moru vrše još neki ili samo bosanski turisti? I na osnovu kog istraživanja je zaključio ko plavi Jadran zloupotrebljava u te svrhe? Ima Ćurković i pametnih zaključaka: „Bolji je jedan gost koji će dnevno ostaviti 500 evra nego njih deset koji će ostaviti po 30 evra“. Alan Ford bi rekao: „Kaniš li pobijediti, ne smiješ izgubiti!“ ili „Bolje biti bogat no ne biti“. Tekst su mnogi osudili, lokalna vlast, udruženje novinara, tužilaštva ispituje da li ima elemenata krivičnog dela raspirivanja mržnje, predsednik države Ive Josipovića. „Čitam da neki s prezirom i omalovažavanjem, skoro rasistički, govore o turistima – gostima iz susedne BiH. Svaki je gost dobro došao u Hrvatsku, a naročito prijatelji iz BiH“, napisao je Josipović na svom blogu.

Kako su reagovali prozvani, turisti iz BiH? Udarili šalom na šovinizam. Osnovali grupe na Fejsbuku i poručuju li poručuju: „Evo pravim paprike i krompir, u rerni zapečene, begovu čorbu… pa kad pokajmačimo, uz vruć somun… mmm… krećem“. „Ja sam, Tite mi, kupio pet pašteta, dvije salame i jednu zdenku, neka ga HDZ-ovci pu…, jest ćemo mi i dalje paštetu i to onu „lovačku“, ljutu nasred plaže“. „Ja ću ponijeti dvije kune za tuširanje pošto se i to plaća, ali nas može više stati pod tuš, pa bujrum da se ne trošimo svi“.“Rezati sudžuk na plaži uz čašu šljive iz Gradačca u Makarskoj – neprocjenjivo“. „Obavezno ponijeti ćevap viška, da se mogu počastiti i domaćini“.“Da znaju praviti pitu, ne bi morala svoju vucarati iz Bosne“. „Sušit ćemo jufke na plaži za burek“. „Na vrijeme sam se popi… u Jadran, merak veći doživio nisam“…

Ćurković, koji je, gle čuda, rođen u Bosni, izjavio je da nikoga nije vređao, da „svi mi u Makarskoj mislimo isto“ i da „ako netko želi pred time zatvarati oči, to je njegov problem“. U maloj sam dilemi, ako u Hrvatskoj ovako misle o turistima iz BiH, zašto pozivaju srpske? Šta oni misle, da je Srbija puna Filipa Ceptera? Da ćemo mi da im ostavljamo po stotine evra dnevno? Ja, Alaha mi, neću. Em nemam tolike pare, em da ih imam, letovala bih na Sejšelima ili Maldivima, a ne u Makarskoj. Turisti iz Srbije kao važe za galantne, ali zar Ćurković i njemu slični, nisu videli kolone naših zemljaka koji letuju u Grčkoj? Gepek automobila napune neophodnim potrepštinama i pravac Halkidiki. A da li vrše malu nuždu u moru ili ne, ne znam. Poslednjih godina, naime, letujem u Turskoj i Egiptu, gde nisam čula zamerke tog tipa ni na čiji račun. I nemam želju da menjam destinacije. Dok ne zaradim za Sejšele. Il' Maldive.