Tek je počelo

Onda su se otcepili, a ovde su mnogi odahnuli. Kad se Srbija rešila tih slovenačkih „krvopija“, koji su jevtino kupovali „srpsko“ voće, prerađivali ga i prodavali nam skupe marmelade, kompote i sokove, ima da postane raj na zemlji. Ima sami da prerađujemo svoje voće i prodajemo celom svetu najbolje sokove, kompote, marmelade, predviđali su ti i takvi.

Godinama su veze između Beograda i Ljubljane bile u prekidu, a onda procvetale. Setili smo se kvaliteta slovenačkih proizvoda bez kojih život maltene nema smisla. Slovenci među glavnim investitorima u Srbiji i najbrojniji turisti u Beogradu. I „Gorenje“ se vratilo, ali za još vladajuću koaliciju, bolje da nije. Sve bi bilo drugačije da je „Gorenje“ svoju fabriku gradilo negde u belom svetu. Ali, oni su čuli za subvencije i pošto-poto odlučili da otvore fabriku u Srbiji. Onda pikirali Valjevo, pa se odlučili za Zaječar i posvađaše inače skladnu vladajuću koaliciju u kojoj su vladali harmonija, uzajamno poštovanje i uvažavanje. Tako su bar tvrdili neki ministri. Još se nije javio nijedan teoretičar zavere, ali da li se slučajno vlada Srbije rasklimatala oko „Gorenja“? Čim su Slovenci i slovenačka firma u igri, čovek mora da bude sumnjičav. I zašto vlada Srbije da napukne na Dan zaljubljenih, dan posle velelepne vojne parade „Ušće“ i uoči Dana državnosti? Ništa nije slučajno.

Ko god pomisli da su ove reči neozbiljne za dnevnik kakav je Danas i događaje oko vlade, vara se. Držim da je svako poređenje dešavanja oko vlade Srbije sa španskim serijama i rijaliti programima, koja su se mogla čuti ovih dana i nedelja, uvredljiva za ove TV programe zabavnog tipa. One večeri kada su Srbiju potresla dva politička događaja, Cvetkovićevo i Dinkićevo obraćanje javnosti, pokušala sam da pratim i rijaliti programe. Okrenem jedan, neki ostareli, blajhani kvazipevač peva jedini hit svoje karijere. Sećam se, istu pesmu peva od mojih davnih školskih dana. Okrenem drugi kad tu neki čupavac psuje neke ljude (pi, pi, pi), iz meni nepoznatih razloga, pored njega sedi neka žena i smeje se, a jedan travestit se njiše, pokazuje svoje podebele noge i unosi u lice nekom čoveku koji je čudno kostimiran i nosi neku krunu na glavu. Nezanimljivo. Vratim se političkom programu. Smenjuju se političari, analitičari, ekonomisti, novinari… Mnogo su zanimljiviji.

Gde se Srbija sada nalazi? Premijer Cvetković je u ponedeljak konačno skinuo odelo Deda mraza, lupio rukom o sto i zatražio razrešenje Mlađana Dinkića, koji je danima trenirao živce cele Demokratske stranke optužbama i kritikama vlade i ostalih. Dinkić to koji sat kasnije prihvatio bez obaranja vlade, što je iznenadilo još više nego Cvetkovićev potez. Vlada, dakle, nije pala, Dinkić izlazi iz Cvetkovićeve momčadi, u pratnji Verice Kalanović, ali G17 plus ostaje. Premijer Cvetković najavljuje da je „potrebno uneti novu energiju“ i izaći „ sa novim i jakim ljudima koji će nam omogućiti da završimo započeto“. Znači, umesto rekonstrukcije, imaćemo personalne promene u vladi Srbije, kojim će vladajuća koalicija kupiti još nekoliko meseci na vlasti. Teško je poverovati da će izdržati ceo mandat jer tek sad će Dinkić krenuti da ih napada, ne odmah i iz svih oruđa, ali polako… Lepo kaže Vladimir Ilić, zamenik predsednika pPlus: „Dinkić nije čovek koji odustaje. Naprotiv. Kao što kaže pesma Milana Mladenovića, kada mislite da je gotovo, za njega, znajte, tek tad je počelo“. Čekanje da Srbija dobije status kandidata za pi da nakon toga budu raspisani parlamentarni izbori deluje logično, jer će do tada valjda „leći“ i neke pare od „Telekoma“, ali naši političari zaboravljaju sitnicu – da bi ova zemlja dobila takav status jedan čovek treba da se nađe u Hagu. A taj čovek nije Mlađa nego Mladić. Ratko Mladić.

Sve bi bilo drugačije da je „Gorenje“ svoju prokletu fabriku gradilo negde u belom svetu. Vlada Srbije bi i dalje bila harmoničan skup ljudi koji se međusobno poštuju i uvažavaju.