„Thank you the USA“

Sanja i Hrvatska su stariji koju deceniju, HDZ i dalje vlada, a „Danke Deutschland“ se više ne čuje. Kažu da se ni devedesetih nije nešto slušala, ali je vlast „gurala“ u propagandne svrhe.

U Srbiji je ova pesma komentarisana sa podsmehom, kako se ti poltroni od Hrvata ulaguju, uvlače, nemaju nimalo samopoštovanja, a neki su u njoj videli „vaskrs“ poražene nacističko-ustaške osovine.

Euforija koja je zahvatila deo „srpskog sveta“ posle pobede Donalda Trampa na izborima za predsednika SAD navela me da pomislim da bi bilo dobro da neko otpeva „Thank you the USA“, mada taj član „the“ malo rogobatno zvuči. Bilbordi „Trampe Srbine“ i MAGA kačketi nisu dovoljni. Može još jadnije i ulizičkije. Samo, za šta Srbija da se zahvaljuje Americi? Čemu toliko oduševljenje Trampovom pobedom i nada da će pomoći „srpsku stvar“?

Meni je to donekle razumljivo. Sličan se sličnom raduje, autokrate širom sveta opijene su time što je njihov „pobro“ pobedio u državi koja je nekada sebe predstavljala kao bastion slobodnog sveta. Ranije sam pisala, sada ponavljam da je Aleksandar Vučić pametno postupio kada je uspostavio bliske kontakte sa ljudima oko Trampa. NJemu će to doneti koristi, prvu smo videli u vidu telefonskog razgovora Tramp-Vučić, jer predsednik male Srbije je bio među prvih 15-20, svejedno, stranih lidera sa kojima je izabrani predsednik SAD pričao.

Dve zemlje su očigledno popravile odnose poslednjih godina, čemu je značajno doprineo ambasador Kristofer Hil, koji uskoro odlazi. Ko god ga nasledi nastaviće njegovim putem. Od Trampove vlasti Vučić će imati ličnu korist, ali plašim se da želje dela srpskog naroda neće biti uslišene. Ne verujem da će Tramp povući priznanje Kosova ili „čačkati“ po Balkanu. Ima važnije unutrašnje teme, a diplomate tvrde da SAD ne menjaju lako spoljnopolitički kurs.

Pobeda Trampa pokazuje da se ova planeta, pa i njen razvijeniji zapadni deo sve više „balkanizuje“. Zavladali mržnja, nezadovoljstvo, busanje u grudi nacionalističke, traženje „mesije“ koji će spasiti narod i zemlju od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja…Ameriku učiniti ponovo velikom, a Srbiju pristojnom. Ali, Amerika je i danas dovoljno velika, treća po teritoriji, više od 350 miliona stanovnika, prva ekonomija sveta. Ovo drugo, da Srbija postane pristojna, uz ovu vlast mi se čini nemoguća misija.

O Trampu i njegovoj politici mislim sve najgore i grozim se onoga što će njegova vlast doneti ovoj planeti narednih godina. Kada najmoćnija zemlja bira Trampa, šta očekivati od drugih? Srbi su, dolaskom Trampa, veliku mržnju prema SAD stavili na stranu, što pokazuje da je antiamerikanizam više bio usmeren protiv zapadnog liberalizma nego same Amerike. Šta ćemo kada ova nova srpsko-trampovska romansa bude na ispitu?

Najveći ekonomski neprijatelj SAD je Srbiji prijateljska Kina, Tramp najavljuje mere protiv te zemlje. Šta ako pozove ostale da mu se pridruže? Ako Tramp „Srbin“ udari na „čeličnog prijatelja Sija“, šta će malena Srbija? Kom će se carstvu prikloniti?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.