Tirana je svet

Vlada Srbije je, međutim, odlučila da te šetnje neće biti. „Upravo smo doneli odluku da se ne održi parada. Može da zove Bajden mene ili Brnabić, koga kog, mogu zvati Putin ili Erdogan, neće biti promene odluke“, obećao je tom prilikom predsednik Aleksandar Vučić.

Nisu zvali ni Bajden ni Putin ni Erdogan, pogotovo ne poslednja dvojica, koji prava LGBT populacije u svojim zemljama odavno ograničavaju. Oni su mogli samo da ga nazovu i kažu: „Aleksandre, brate, ne popuštaj“. Nije zvao ni Bajden. Imao čovek preča posla, ali nam je koji dan pre zakazane šetnje američki ambasador Kristofer Hil rekao da će šetnje biti. I bilo je, kratke, doduše, ali ipak šetnje.

Ne tako davno, pre samo pet dana, ljut zbog odluke premijera Kosova Aljbina Kurtija da Nenad Rašić postane ministar za zajednice i povratak i zauzme mesto oslobođeno bojkotom Srpske liste, a Rada Trajković Rašićeva savetnica, predsednik AV potpuno se pogubio. LJući nego ikada. Svašta smo čuli – „teroristički ološ, srpski ološ, najgori Srbi, sa dna kace“…Najavio AV, premijerka Ana Brnabić posle potvrdila da zbog Kurtijeve odluke i mlake reakcije EU Srbija neće prisustvovati važnom samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani.

Optužio zvaničnike EU i Zapadnog Balkana da „lupetaju“ i „baljezgaju“. „Vodite računa o svojim izjavama (ko im kaže prim.autorke), vodite računa o tome da poštujete Srbiju i građane Srbije jer građani Srbije nisu deveta rupa na svirali bilo kome i ne dam vam da ih ponižavate. Nikada vam to više neću dozvoliti, a radili ste to bezbroj puta. Nema više“, poručio je Vučić.

Došli onda EU predstavnici Miroslav Lajčak i Oliver Varhelj, „lupetali“, „baljezgali“, ali posle razgovora sa njima, ni traga histerije kod AV. Kao dupli bensedin da je popio. Ulogu Hila preuzeo je albanski premijer Edi Rama i saopštio nam da će Srbija biti na samitu. „Predsednik Srbije nema drugog izbora nego da dođe“, rekao je Rama, koga za razliku od njegovog kosovskog sunarodnika Kurtija, AV izgleda ceni i poštuje.

Mnogi između AV i Rame vide sličnosti, a sa poznatim albanskim novinarom Mustafom Nanom, u Danasu smo svojevremeno vodili zanimljive rasprave, tipa – pronađi razliku između Vučića i Rame, kao i ko je i u čemu bolji i lošiji. Naravno da niko ozbiljan nije verovao da će AV propustiti put u Tiranu. Jednostavno, čak i za zvanični Beograd bi to bio glup i štetan potez. Sam Vučić je rekao da bi, ako ne ode u Tiranu, pokazao da „moja sujeta je jača i veća, ali bi sasvim sigurno bilo štete za zemlju“. Zašto je onda najavio bojkot? Tada nije razmišljao o šteti za zemlju?

Po hiljaditi put nameće se isto pitanje – zašto zvaničnici Srbije rade u korist štete svoje zemlje?

Očigledno je Rašić za ministra postavljen „zaobilaženjem“ Ustava Kosova i dogovorenih pravila. Potvrdio je to i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani, kao i portparol EU Peter Stano. Dovoljno je zato da Srpska lista pokrene žalbu Ustavnom sudu Kosova. Čemu drama, histerija?

Nemamo izbore uskoro, a i da ih ima, takvo ponašanje sramotno je za predsednika jedne zemlje. Možemo da povučemo sada popularne fudbalske paralele. Šaćiri i DŽaka „provociraju“, usput daju gol, srpski fudbaleri i klupa polude, urlaju, psuju, opkole DŽaku, hvataju ga za vrat, unose se sudiji u lice… Onda njih FIFA kazni. Umesto da smireno nastave igru i oni daju gol.

O EU možete da mislite šta hoćete, ali Srbija mora da nastavi integracije sa Briselom, iz političkih, ekonomskih, društvenih… razloga. Jednostavno u Evropi smo. Rusija je daleko, a i kome je Moskva pomagala, bežali su od Rusa glavnom bez obzira. Pa recite sad da je Parada ponosa problem.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.