Tražili ste – gledajte

Doduše, ne bih tada verovala ni da će se Suljo i Rasim naći u vladi Srbije. Šta je poslednjih dana uradio muftija Zukorlić i obezbedio sebi medijski prostor na kome bi mu i Tadić pozavideo? Najavio „aktivni bojkot“ novih izbora za BNV (slažem se – bojkot, naravno), predstavio prvi nacionalni kalendar Bošnjaka, govorio na skupu o genocidu nad Bošnjacima, pozvao muslimane da ne učestvuju u proslavi Dana Svetog. Save. Ako je londonski Ekonomist prošle godine pisao da je srpska diplomatija toliko živa da „deluje kao da je na steroidima“, šta li tek reći o ovako intenzivnim aktivnostima muftije Zukorlića?

Čak i kad muftija na kratko „ućuti“, jave se analitičari, komentatori, pa i ministri čije analize Zukorlićevih stavova često predstavljaju veće „bisere“. Taman se sa Zukorlićem, kog cenim kao vrlo inteligentnog, sposobnog i elokventnog, ne složim u nečemu, kad javi se neki „Čiplić“… Čime je muftija sada uzburkao javnost? Prvo je najavio osnivanje instituta koji bi istraživao genocide nad Bošnjacima. U govoru na skupu održanom u Mešihatu IZ, Zukorlić je rekao da smatra da je nad Bošnjacima izvršeno više od 10 genocida, od čega polovina u Sandžaku. Na to je pokrenut pravi „rat“ na internet forumima, podsećanje ko je koga kada klao i najave ko će opet da kolje. Bilo je i „mirnijih“ koji su „samo“ za proterivanje u Tursku ili hapšenje muftije. Da se razumemo, treba biti izuzetno obazriv pri upotrebi tako ozbiljnih termina kao što je genocid, ako ni zbog čega zbog Srebrenice, a da je bilo više od 10 genocida, verovatno ni mene ni muftije danas ne bi bilo. Ali, da je u Sandžaku bilo ozbiljnih zločina nad Bošnjacima od Prvog balkanskog rata i naročito četničkih tokom Drugog svetskog rata, ne bi trebalo sporiti. Zar bi danas u Turskoj bilo višestruko više Sandžaklija no u samom Sandžaku?

Problem je što zločini nad Bošnjacima uglavnom nisu istraživani, već su zataškavani i veličani. Zašto mediji i javnost nisu reagovali pre nekoliko meseci kada je u okolini Nove Varoši otkriven spomenik četničkom komandantu Vuku Kalaitoviću, koji je, prema podacima pojedinih istoričara, odgovoran za smrt više od 1.200 Bošnjaka u ovom kraju? Zaboravih da su četnici rehabilitovani i zvanično postali antifašisti. Ali, šta ćemo sa izveštajem četničkog komandanta Pavla Đurišića o operaciji u Pljevljima, Foči, Čajniču, početkom 1943. kada je ubijeno više od devet hiljada muslimana, od čega osam hiljada žena, dece i staraca? Unapred obaveštavam namerno neimenovanog poslanika SPO da mi slučajno ne odgovara podacima o dva-tri visoko pozicionirana muslimana u četničkim redovima. Takvih „pojava“, da ne upotrebim težu kvalifikaciju, uvek je i u svakom narodu bilo i biće. Kada je Srbija odlučila da rehabilituje četnike, bez ikakvog obzira prema narodima koji su stradali u četničkim pokoljima, mogla je da očekuje kontrareakciju, pa i priču o 10 i više genocida. Uzgred, poslanik Bošnjačke liste Esad Džudžević, znači „lojalan“ Bošnjak je u Skupštini Srbije govorio o 11, čini mi se, genocida nad Bošnjacima.

Nije se ni slegla prašina, a muftija je pozvao roditelje da ne dozvole svojoj deci muslimanske vere da učestvuju u proslavama Sv. Save. Sv. Sava je bio prosvetitelj, osnivač škola i ne vidim problem ako se o njemu govori u tom kontekstu. Ukoliko se, međutim, proslava, što čujem da se dešava u nekim školama, pretvori u pravoslavnu molitvu sa sveštenicima i slavskim kolačima, normalno je da u tome ne učestvuju muslimani. Nek svako slavi svoje, poštuje tuđe i nema ljutnje. Nema potrebe da se i na ovakve muftijine reči reaguje žestoko jer on samo glasno govori oni što neki Bošnjaci tiho pominju godinama i koristi priliku koju mu je država pružila. Živimo u zvanično sekularnoj državi u kojoj popovi samo još trafike nisu počeli da osveštavaju, svako privatno i javno preduzeće, koje drži do sebe, ima krsnu slavu, vladike uređuju dnevni red skupštinske sednice („slučaj Predloga zakona o zabrani diskriminacije“), pa šta je čudno što se muftija izjašnjava o tome da li muslimani da prisustvuju slavi Sv. Save?