Tri na jednog

Poznati su ovo stihovi „Pjesme mrtvih proletara“ Branka Ćopića, nekada omiljenog, a danas skoro zaboravljenog pisca tragične sudbine. Pisao je Ćopić predivne i duhovite priče i knjige za decu, mnogi ga pamte i po partizanskim pesmama. Navodno je godinama posle posle Drugog svetskog rata bio omiljen pisac tadašnjeg režima, ali onda se zamerio moćnicima jer nije mogao da otćuti nepravdu. Pa je malo skrajnut. „Pjesmu mrtvih proletara“ Ćopić je posvetio grupi krajiških partizana koju su neprijateljske snage danima držale u obruču. Partizani su onda, posle 12 dana, pokušali da probiju obruč i krenuli u poslednji juriš protiv deset puta jačeg neprijatelja.

Odavno nema ni Ćopića ni partizana, ali junaka zato ima napretek. Lider SNS i potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić je, na primer, ne samo prihvatio poziv na TV duel predsednika DS i nedavno smenjenog gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, već je pozvao još dva opoziciona čelnika Čedomira Jovanovića (LDP) i Vojislava Koštunicu (DSS) da mu „izađu na crtu“ o istom trošku. Tri na jednog, tri na jednog! O, zar se i to može? Može, može, šta je to za Vučića.

Kako je sve krenulo? Najpre je Vučić, gostujući na TV Prva, izjavio da će „zakukati cela Srbija“ kada bude videla šta je Đilas uradio sa beogradskim javnim preduzećima. Onda ga je Đilas pozvao na TV duel da pokažu šta je uradila gradska, šta republička vlast i da se vidi za kim Srbija kuka. Vučić je prihvatio poziv i predložio da se Đilasu pridruže Jovanović i Koštunica. „Neka sva trojica sednu preko puta mene i kažu šta zameraju novoj vladi, a ja im obećavam da ću odgovoriti na sva njihova pitanja“, naveo je lider naprednjaka. Koštunica i Jovanović nisu iskazali interesovanje za ovaj vid političke rasprave. Đilas je odgovorio da je uvek otvorena ponuda da sa Vučićem „argumentovano razgovara „o gorućim problemima u Srbiji, ali da je protiv pretvaranja ozbiljne diskusije u politički rijaliti šou.

Za sada, dakle, ništa od ovog duela. Nije neka šteta. Ionako su svakodnevno u klinču, pa ovaj vid gladijatorsko-političke borbe nije potreban ni njima ni nama. Zar bismo nešto novo čuli? TV dueli su, čini mi se, davno prevaziđena forma, koja se u poslednje vreme pretvorila u svoju negaciju. Setite se samo TV duela Nikolić-Tadić pred poslednje predsedničke izbore. Ni „d“ od duela već usiljeni i namešteni monolozi. Vučić je tada Nikoliću bio „sekundant“ u studiju RTS. Ali, jedan TV duel bi sigurno mogao da bude zanimljiv – Dačić-Vučić. Oni će, uostalom, kako stvari stoje, biti glavni konkurenti na sledećim izborima, dok će opozicija imati sporednu ulogu. Zamislite samo, Vučićev pogled ozbiljan i zabrinut. Dačić se šeretski i pomalo nervozno smeška. Muzička podloga – Svetlana Ražnatović i „Franc Ferdinand“, rok grupa koju Vučić, sam je izjavio pre neku godinu, rado sluša. Valjda nije promenio ukus zbog Gavrila Principa i 100-godišnjice Prvog svetskog rata. Šta bismo sve mogli da čujemo u ovom duelu…

Partizanski odred u Ćopićevoj pesmi junački je poginuo, ali naši „duelisti“ bi sigurno preživeli.