Truljenje mozga

Više od 37.000 ljudi glasalo je za jednu od šest reči koje su ušle u uži izbor izdavačke kuće Oksford juniverziti pres, koja objavljuje Oksfordski rečnik, prenosi Gardijen, a iako se izraz „truljenje mozga“ povezuje sa savremenim dobom, pomenut je još 1854. u knjizi „Valden“ Henrija Dejvida Toroa. Primećujući opšti pad intelektualnog napora, autor je kritikovao društvo zbog favorizovanja jednostavnih ideja u odnosu na složene. „Dok Engleska nastoji da izleči truljenje krompira, neće biti bilo kakvog pokušaja da se izleči truljenje mozga, koji preovladava“, pisao je Toro.

Susedni Kembridž je reč godine proglasio prošlog meseca i to „manifestovati“, koja se odnosi na „pozitivno razmišljanje o nekom cilju koje će ostvarenje učiniti verovatnijim“. Prevedeno na srpski manifestovati (glagol) znači: „koristiti metode poput vizualizacije i afirmacije kako bi se zamislilo postizanje nečega što želite, verujući da će to učiniti ostvarenje verovatnijim“. Manifestovanje psiholozi nazivaju „magično razmišljanje“ ili iluzija da specifični mentalni rituali mogu da promene nas i svet. Laički gledano, to je ono naivno shvatanje, kada nešto puno želiš -ostvariće ti se. Što bi rekao Slavko Štimac u „Sećaš li se Doli Bel“: „Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem…“

Meni je Kembridž draži od Oksforda, jednostavno više vremena sam provela u tom divnom, idiličnom gradu punom istorije. Naravno i Oksford je divan, a uz to jedna od meni omiljenih britanskih serija „Mladi inspektor Mors“ odvija se u ovom gradu. Oba univerzitetska centra su dobro izabrali reči godine koje se, kao i u ranijim slučajevima, mogu povezati sa stanjem našeg doba.

Čini se da nas tehnika umesto da intelektualno jačamo, svakodnevno zaglupljuje. Što bismo koristili „sive ćelije“, kako kaže Poaro, ako možemo pametni telefon? Ima to i političke implikacije. „Truljenje mozga“ nas ubedi da za rešavanje problema ima prečica i populisti pobeđuju svuda – od Trampa u SAD, Modija u Indiji, preko Erdogana u Turskoj i Orbana u Mađarskoj, do „našeg“ Vučića. Liberalizam koji je ipak doneo neka prava širim narodnim masama postaje prokužena ideologija, jer hipnoza je, kod nas uglavnom putem medija, a u svetu i preko društvenih mreža, mnogo efikasnija. LJudi masovno poveruju u bezgrešnog vođu koji sve zna i probleme rešava, ali po pravilu se ispostavi da to nije tako, jer je empirijski dokazano i istorija nas uči da jednostavna i demagoška rešenja dugoročno ne rešavaju probleme već služe za zamajavanje javnosti. Koje može da traje i traje. Kod nas evo već 12 godina.

I mi „konja za trku imamo“, te je za najbolju novu srpsku reč izabrana „rasanica“. Predložila je šestogodišnja devojčica uz objašnjenje da znači izlazak iz stanja nejasnoće, neodređenosti, kao kad nam „pukne pred očima“, izbistri se suština. Reč je izgovorila Elena koja je, dok joj je baka objašnjavala kako je tog jutra nešto shvatila, zaključila: „Imala si rasanicu!“. Plašim se da ćemo na „rasanicu“ čekati još neko vreme. Mnogima se čini da se „rasanica“ i kraj Vučićevog režima bliži, ali kembridžko „manifestovanje“ nam neće pomoći u ovoj poodmakloj fazi „truljenja mozga“ koje je zahvatilo dobar deo našeg društva. Ali, kada studenti ustanu, ipak ima nade.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.