U pravu su oni koji tvrde da Srbija ne treba da se oslanja samo na EU, već da sarađuje sa svima. „I na istok, i na zapad, na sever i jug“, govorio je aktuelni predsednik Republike Tomislav Nikolić tokom predizborne kampanje. Dežurni cinici su, po inerciji, ismevali i tu Nikolićevu izjavu, čak je pogrešno poredeći sa tekstom hita Džeja Ramadanovskog „Gde ću sad, moja ružo“. Džej je, naime, pevao: „Ni na istok, ni na zapad, na sever, ni jug, nigde, nigde bez tebe se, vrtim još u krug…“ No, Nikolić je postao predsednik, a dežurni cinici mogu slobodno da ga i dalje kritikuju. I pevaju. Ili plaču.
Ako, ipak, poslušamo predsednika i okrenemo se ka istoku, centralnoj Aziji, na primer, pogled nam može pasti i na tajanstvenu zemlju koja se poslednjih dana našla i u našim medijima – Turkmenistan. Lepo ime. Slično Srbistanu, kako se na turkmenistanskom izgovara Srbija. Turkmenistan se prostire na skoro 500 hiljada kvadratnih kilometara, ali ima tek nešto više od pet miliona stanovnika. Ubedljivu većinu čine muslimani, Turkmeni, narod sličan Turcima, ali ima i Uzbeka, Rusa, Azera. Etničkih i verskih sukoba nema. Žive lepo, u slozi.
Borci za ljudska prava, poznati kao dežurni kritičari svega i svačega, Turkmenistan stalno kritikuju. Te diktatura, te ne poštuju ljudska prava, guše medije, zabranjuju verske sekte, progone homoseksualce… Naročito je kritikama bio izložen prvi predsednik nezavisnog i neutralnog Turkmenistana Saparmurat Nijazov „Turkmenbaši“ („Vođa Turkmena“), koji je vladao zemljom od 1985. dok je bila deo rahmetli SSSR, po sticanju nezavisnosti 1991. do iznenadne smrti 2006. godine. Ekscentrik je bio rahmetli Nijazov. Preimenovao mesece u kalendaru, zabranio pevanje na plejbek, zatvorio bolnice i biblioteke van glavnog grada, jer kome je do lečenja i knjige, može da „skokne“ do prestonice, podigao sebi džinovsku pozlaćenu statuu… Bio je, inače, skroman. „Lično sam protiv toga da svoje slike i statue viđam na ulicama, ali ljudi ih žele“, objašnjavao.
Nasledio ga aktuelni predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov, „Arkadag“ („Zaštitnik“). Odmah je prionuo na korenite reforme. Ukinuo većinu ukaza svog prethodnika, uklonio njegove biste i statue, ali svoje nije podigao. Pre dve godine na predsedničkim izborima osvojio 97 odsto glasova. Prošle godine održani su istorijski parlamentarni izbori sa dve stranke, prvom predsednika Berdimuhamedova i drugom, bliskom predsedniku Berdimuhamedovu. Pobedila prva, ali je slavila i druga. Pošto Turkmenistan ima ogromne rezerve prirodnog gasa, strani investitori hrle i ulažu, ali kriza svuda udarila, pa je turkmenistanski predsednik nedavno bio prinuđen da povuče nepopularne poteze. U Turkmenistanu su plin, voda, struja bili potpuno besplatni, ali obezobrazili se ti Turkmenistanci. Nisu gasili šporete na plin jer ih mrzelo da kupuju šibice i onda predsednik odlučio da ograniči besplatnu kvotu. Ubuduće će građani Turkmenistana imati besplatnu vodu, po 50 kubnih metara plina, 35 kilovata struje na sat i 120 litara benzina po vozaču. Prekoračenje će plaćati i to pola evra za 1.000 kubnih metara plina. Pa će da kupuju šibice i štede.
Kakve veze ima Turkmenistan sa Srbistanom? Nikakve. Mi nemamo diktatore, daleko bilo, već demokratiju i ljudska prava. Mi imamo i imaćemo i u martu prave izbore, ali gledam ove redove na šalterima EPS i proteste ispred Srbijagasa zbog sumnjivo uvećanih računa za struju i plin i taj Turkmenistan mi baš deluje privlačno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
