„Ubi, zakolji…“

Skoplje tvrdi da nije njihov državljanin priveden, Beograd kaže nije ni srpski. Jedan mađarski dnevnik piše da se taj Laslo V, navodno borio u Arkanovim „Tigrovima“ i počinio ratne zločine. Dok ne stigne zvanična potvrda ko je i šta uhapšeni, možda ćemo čuti još neku verziju. Možda je Hrvat. Možda Bošnjak. Slovenci su takođe sumnjivi. Ne treba zaboraviti ni Albance, Rome, Crnogorce, a tek Aškalije, Gorance, Egipćane… Svi narodi nekadašnje SFRJ su sumnjivi. Kako nacionalna pripadnost i državljanstvo nisu isto, mogućnosti su bezbrojne. Možda je stvarno vojvođanski Mađar sa makedonskim državljanstvom. Možda je Srbin, državljanin BiH, Hrvatske, Makedonije… Možda Bošnjak bosanskog, hrvatskog, slovenačkog …državljanstva. Možda Albanac, državljanin Makedonije, Crne Gore ili neke druge republike SFRJ. I šta ćemo kad se otkrije koje je nacije i državljanstva počinilac mogućeg zločina u Mađarskoj? Ukoliko bi se ispostavilo da privedeni pripada mom, bošnjačkom narodu, uopšte se neću tangirati. Svako treba da odgovara za svoja (zlo)dela i nikakvo skrivanje iza nacije, rase, vere, države ne treba prihvatati.

Prozivanje na nacionalnoj i verskoj osnovi ponekad poprima idiotske razmere, posebno na sportskim terenima na kojima je skandiranje „ubi, zakolji…“, „Nož, žica, Srebrenica“ postalo uobičajeno. Videlo se to i na stadionu „Partizana“ u nedelju uveče, na premijernom nastup mojih zemljaka, FK „Novi Pazar“, u Jelen super ligi. Jeste da mi se nimalo ne dopada način na koji su Pazarci ušli u JSL, jeste da mislim da silne pare koje gradska vlast „baca“ na fudbalere mogu pametnije da iskoriste, jeste da sam Beograđanka, ali sam navijala za FK „Novi Pazar“. Jer, zna se, „Novi Pazar u srcu, Sandžak do groba“. Kokice, plavo-beli šal, sve sam pripremila za gledanje povjesnog TV prenosa, kad ono…5:0 za „Partizan“. Povjesni debi, zaista.

Dešavanja na i oko tribina bila zanimljivija od viđenog na terenu. „Grobari“ mojim Sandžaklijama, pored ostalog, skandirali: „Ubi, ubi Turčina“, „Svaki Turčin, svaka bula zna da je Obilić, srpski sin, zaklao Murata“… Moram to da demantujem. Zaista poznajem Turke koji nisu čuli ni za Boj na Kosovu, a kamoli za to ko je ubio sultana Murata. Ali, to „Turčin“ se verovatno odnosi na nas Bošnjake. E, to je već druga priča. No, pojam „Turčin“ dosta je rastegljiv u verziji naših navijača i sportskih radnika. Vujica Tiosavljević, zamenik gradonačelnika Novog Pazara i potpredsednik FK „Novi Pazar“ tvrdi da mu je član uprave „Partizana“ pominjao „tursku majku“ u jeku rasprave oko regularnosti prvog gola. Vujica, a Turčin?!

Navijači moje momčadi bili brojni i neobično „fini“. Koliko sam razumela, tokom utakmice nisu vređali na nacionalnoj osnovi (bilo bi malo nezgodno da su skandirali „ubi Srbina“, što su na nekim ranijim utakmicama činili, kada 70 odsto igrača „Novog Pazara“ čine Srbi) već su „samo“ psovali i pretili „grobarima“, pevali lokal-patriotske: „Oj, Sandžaku, mjesto moje drago“, „Za Pazar tugujem, njemu se radujem…“ Na kraju su lomili stolice na stadionu, ali kako je moglo da bude… U subotu, međutim, u Novom Pazaru gostuje „Rad“, te se navijačka „fešta“ može nastaviti ukoliko FSS nešto ozbiljnije ne preduzme. To ozbiljnije sigurno nije samo najavljena suspenzija stadiona „Partizana“, a ni povremeno i simbolično kažnjavanje klubova. Moraju da im pomognu i političari. Kada već kao vole sport, slikaju se sa sportistima, „guraju“ svoje klubove, nek se jednom ozbiljno pozabave i „prljavom“ stranom „najvažnije sporedne stvari na svetu“. Jer, ukoliko se navijači ponovo „otmu“ kakvoj-takvoj kontroli, biće opet belaja.