Ukinuti mart?

Meteor, jogurt i parfem nazvao je svojim imenom. Svaki grad u Turkmenistanu imao je njegovu ulicu i kip, a glavni grad Ašhabad imao je desetak statua Nijazova. Najimpozantnija je bila od zlata, visoka 12 metara, na tornju od 75 metara. Reč „hleb“ promenio je u ime svoje majke. Promenio je i kalendar, tako što je izmenio imena dana u nedelji i svih 12 meseci. Januar je nazvao po sebi. Ostale mesece po rodbini i sebi značajnim pojmovima.

Kako je Nijazov nazvao mart ne znam, ali da je taj mesec sudbonosan i tragičan po Srbiju, više je nego očigledno. Kako bi bilo da, po ugledu na Nijazova, promenimo kalendar? Ukinemo mart? Ne vredi, ništa ne bismo dobili, a i nije u skladu sa EU. Mart je simbol proleća, buđenja prirode i radosti u ljudima posle zime. Velšani 1. marta slave Dan sv. Davida, a Irci 17. daleko poznatiji praznik svog zaštitnika sv. Patrika. Za Srbiju je mart često bio mesec prelomnih i tragičnih događaja. Ovog marta su nas zadesile nove poplave, ali i niz porodičnih i ličnih tragedija i ubistava. Setimo se nekih martovskih događaja: 27. marta 1941. godine – demonstracije zbog potpisivanja Trojnog pakta,9. marta 1991. – demonstracije opozicije protiv Miloševića, 24. marta 1999. – početak NATO bombardovanja, 12. marta 2003. – ubijen Zoran Đinđić, 11. marta – 2006. umro Slobodan Milošević. Ovih dana umrli Dragan Nikolić i Mila Đinđić.

Kako je Srbija ove godine obeležila godišnjice Đinđićevog ubistva i Miloševićeve smrti? Možda grešim, ali čini mi se nikada skromnije godišnjicu atentata na Đinđića, dok je godišnjica Miloševićeve smrti praćena brojnim analizama njegove vlasti i to dosta blagonaklonim po pokojnog predsednika. Ratovi, zločini, sankcije…kao da nam je sve palo s neba, kao da Milošević veze s tim nije imao. „Ni luk jeo, ni luk mirisao“. Dobro, možda je malo negde pogrešio i preterao, ali i da je neko drugi bio na njegovom mestu, ishod bi bio sličan, moglo bi se zaključiti iz pojedinih tekstova i analiza.

Kako se Srbija oprostila od Dragana Nikolića, jednog od najpoznatijih i najboljih glumaca na jugoslovenskim prostorima? Teško da je smrt ijednog umetnika potresla Srbiju koliko Nikolićeva. Žalio je i ostatak nekadašnje Jugoslavije. Bio je veliki glumac, generacije su rasle uz njegove filmove i normalno što su njegovu smrt mnogi lično doživeli. Ali, da nisu mediji malo preterali u izlivima patetike? Kome je palo na pamet da, odmah po objavljivanju vesti o smrti Dragana Nikolića, nazove Milenu Dravić da potvrdi? Na senzacionalističke prošlogodišnje tekstove o bolesti svog supruga Milena Dravić je reagovala apelom da prekinu “medijski linč” i poštuju njihovu privatnost. To je zaboravljeno? Novinarima je najteže da prate smrtne slučajeve i porodične tragedije. Stvar je još teža kada su lično potreseni, a Nikolićeva smrt je sigurno sve potresla. Ali, novinari i u takvim okolnostima treba da poštuju privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima pišu. Dragan Nikolić i Milena Dravić su takav odnos više nego zaslužili.

Šta je bilo sa „junakom“ s početka teksta? Umro Nijazov iznenada 2006. Njegov naslednik, aktuelni predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov, vratio stari kalendar, uklonio većinu statua svog prethodnika, kao i onu džinovsku zlatnu iz centra glavnog grada. Onda njemu podigli pozlaćeni spomenik, visok „samo“ šest metara. Demokratske promene.