Uspon i pad

„Svima treba da bude jasno – Putin želi imperijalistički svetski poredak“, rekao je ambasador.

Nije jedini.

Mnogi, analitičari i kolumnisti u svetu i kod nas smatraju da je, napadom Rusije na Ukrajinu, svetski sukob počeo, ali, za sada nije poprimio onakav oblik kakvim smo treći svetski rat zamišljali i kakvim nas godinama plaše.

Ako ni zbog čega, zbog toga što je rat ograničen na jednu državu.

Za sada.

Šta kaže Moskva?

Uz zvaničnu verziju da je Rusija izazvana širenjem NATO, da se bori protiv fašizma, da nije napala ni Ukrajinu ni Ukrajince, na ruskim medijima se čuju prilično zastrašujuće pretnje da svojim naprednim oružjem mogu da unište pojedine zapadne zemlje za minut-dva, ako budu izazvani.

„Postoji realna opasnost od početka trećeg svetskog rata“, upozorio je nedavno ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Jezivo deluje.

Kod nas još ni Drugi svetski rat nije završen, a već se sprema ili je počeo treći.

Šta nam je činiti?

Koju stranu izabrati i izbeći veliki belaj?

Čini mi se da je uvertira aktuelnog bio rat u Siriji gde je došlo do indirektnog sukoba regionalnih i svetskih sila preko leđa Sirijaca.

I tada smo upozoravani da treći svetski rat počinje u Siriji, pominjana razna proročanstva.

Izbegosmo ga, ali rat u Ukrajini je po mnogo čemu opasniji od prethodnih.

Prvi put se ozbiljno pominje upotreba nuklearnog i još modernijeg i ubitačnijeg oružja.

Prvi put je rat stigao do granica NATO i Rusije.

Da li je pogrešno rat posmatrati kao sukob Zapada i Istoka, za sada Rusije, u perspektivi možda i Kine?

Kapitalizam je osnov zapadnog sistema, danas i Rusije i Kine.

Štaviše, te dve zemlje su „kapitalističkije“ od mnogih zapadnih.

Šta onda drugačije nude ostatku sveta?

Jednostranački sistem, autokratiju, diktaturu, uništavanje političkih protivnika i kritičara vlasti…

Hvala lepo.

Dok čekamo odluku našeg mudrog vođe, koji je danas u Berlinu, padaju mi na pamet silni filmovi i serije o Drugom svetskom ratu.

Jedna od meni omiljenih je i američka „Godine košmara“, po knjizi Viljema Širera, novinara koji je izveštavao iz nacističke Nemačke od 1934. do 1941.

Glumio ga Sem Voterston, najpoznatiji po ulozi tužioca DŽeka Mek Koja, u seriji „Red i zakon“.

Mučio se Širer sa Jozefom Gebelsom, gledao stvaranje monstruozne nacističke tvorevine, nervirao Berlin svojim izveštajima.

U jednoj epizodi je odlučio da bude malo „kooperativan“ i toplom ljudskom pričom pokaže kako nemački vojnici slave Božić.

Sve lepo pripremljeno. Pevaju „Tiha noć, sveta noć“ i prigodne pesme, Širer slušaocima američkog radija dočarava atmosferu i počne da razgovara sa mladim vojnikom.

Nakon uvodnih laganih pitanja, Širer kreće: „Nekima se čini da se Nemačka sprema za rat?“

„Ne, to nije tačno, Naš firer nikada ne bi ratovao. Mi smo za mir, za rat su drugi. Mi želimo da gradimo bolji svet“ i slično, uz pominjanje jadnih, ugroženih Nemaca u pojedinim zemljama.

Poznato?

Širer se nije još dugo bavio novinarstvom.

Napustio je novinarstvo pedesetih godina kada se, zbog odbrane kolega koji su bili osumnjičeni da simpatišu komunizam i sam našao na spisku „lovaca na komuniste“ u SAD.

Na početku svoje najpoznatije knjige „Uspon i pad Trećeg rajha“ zahvaljuje svojim progoniteljima, navodeći da je to bila jedna od najboljih stvari koja mu se dogodila jer je iznenada imao toliko slobodnog vremena koje je iskoristio za pisanje knjige za koju je dobio mnoge nagrade i priznanja.

Pa srećni nam dani slobode medija, pobede nad fašizmom i Evrope. Baš i nemamo razloga za slavlje.