Vanja i Ana

Mandatar Aleksandar Vučić ga je predložio, većina u Skupštini je sigurna i ne treba sumnjati da će ministar Udovičić, kao i ostatak vlade biti izglasan. Mlad je, 1982. godište, bio je vrlo uspešan sportista. Proglašen je za najboljeg vaterpolistu sveta 2010. godine, igrao u domaćim i stranim klubovima. Sa reprezentacijama SRJ, SCG i Srbije osvojio je desetine medalja na svim mogućim takmičenjima. Udovičić je, dakle, mlad i bio je uspešan sportista, znači ispunjava oba uslova za mesto ministra omladine i sporta.

Mnoge je iznenadio preranim „penzionisanjem“, ali i obradovao izborom za ministra omladine i sporta. Po mnogima je do sada ovu funkciju odlično obavljao. Pokazao je da brine i o profesionalnim i amaterskom sportu. Obilazio je Srbiju, otvarao sportske terene, posebno se angažovao na popularizaciji sporta u školama, pričao deci i mladima o važnosti sporta za njihov fizički i mentalni razvoj. Svaka čast, ministre Udovičiću, ali čemu preporuka sportistima Srbije kako da se ponašaju na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru ukoliko se nađu sa predstavnicima Kosova? U redu, nije naredba već preporuka. Svakako je glupa. Udovičić je nedavno izjavio da su sportisti Srbije dobili nekoliko preporuka vlade kako da se ponašaju u različitim situacijama ukoliko se sa sportistima s Kosova nađu na sportskom terenu, van njega ili na pobedničkom postolju. „Neće biti susretanja, niti bilo kakvog intimiziranja naših sportista i sportista sa Kosova“, rekao je Udovičić.

Šta ako se sportista s Kosova obrati prijateljski i ljubazno sportisti iz Srbije? Jel bi bilo nepatriotski da mu ovaj odgovori istom merom, ljubazno? Ili bi trebalo odmah da digne tri prsta i zapeva „Kosovo je srce Srbije“? Mladi su. Šta ako nekome srce zaigra na pojavu sportiste ili sportistkinje s Kosova? I kako to srpski političari mogu da se nalaze sa kosovskim u Briselu, rukuju se, razgovaraju, možda ne baš srećni što ih vide, ali pristojno komuniciraju, a od sportista se očekuje suprotno ponašanje? Šta reći na preporuku da „napuste pobedničko postolje, ako se na njemu nađu zajedno sa nekim sportistom iz naše otcepljene južne pokrajine“? Dobro je što pored Majlinde Keljmendi, koja je za Kosovo osvojila prvu zlatnu medalju na Olimpijadi, nije bila džudistkinja iz Srbije. Ili bi možda bolje bilo da je bila jer bi to značilo da je Srbija osvojila prvu medalju u Riju?

Zar su naši političari zaboravili sramno ponašanje hrvatskih košarkaša u Atini 1995. kada su na Evropskom prvenstvu osvojili bronzu i napustili pobedničko postolje jer nisu hteli da slušaju jugoslovensku himnu „Hej, Sloveni“? Ako su oni zaboravili nije trebalo da zaboravi Vanja Udovičić. On je ipak sportista i trebalo bi da se zalaže da sport bude iznad politike. Često to nije moguće, ali treba pokušati. Hrvatski košarkaši se od Atine nisu peli na pobedničko postolje. Mnogi veruju da ih tera maler zbog te sramne epizode. Kasnije su pojedini hrvatski košarkaši priznali da su postupili po preporuci rukovodstva Hrvatske i da im je žao zbog takvog nesportskog poteza.

U novoj Vladi Srbije biće izgleda još jedna prava osoba na pravom mestu. Ana Brnabić bi trebalo da postane ministarka državne uprave i lokalne samouprave. Predsednica je Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), izvršna je direktorka Pexim fondacije, ima MBA diplomu iz marketinga univerziteta Hul u Engleskoj i desetak godina iskustva na menadžerskim pozicijama na različitim projektima međunarodnog razvoja. I naravno biće prva deklarisano gej osoba u Vladi Srbije. Super, ali važnije je da li će imati snage da sprovede potrebnu reformu javne uprave?