Večiti Milosavljević

Ukoliko, međutim, ljubavnicu vodi, recimo, na Karibe o državnom trošku to postaje i naša briga. Zdravstveni problemi su po pravilu lični, ali su u slučaju političara opšti. Pogotovo ako je glavni akter, to jest bolesnik, dugogodišnji i višestruki ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Kada sam pre desetak dana pročitala da Milosavljević boluje od diskus hernije i da lekari ne isključuju operaciju, osetila sam saosećanje prema ovom ministru koji bi u oštroj konkurenciji za izbor najomrznutijeg člana vlade nesumnjivo zauzeo visoko mesto. Prirodno je da prema bolesnicima imamo simpatije, a kod mene je to bilo izraženije jer i sama imam diskus herniju. Operisala sam pre pet godina diskus herniju između lumbalnih pršljenova, a imam na još jednom mestu, te sam ekspert za navedenu široko rasprostranjenu bolest. Zaista sam saosećala sa Milosavljevićem. Pošto sam kroz to prošla, množila su se pitanja: Da li će ministra operisati Joksa (dr Miloje Joksimović sa Neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije) koji je mene operisao? Hoće li posle operacije ići u banju Selters ili Koviljaču na oporavak? Da li će ležati na “mom” odeljenju C Neurohiruške klinike? “Kako da ne, staviće ministra sa “običnim” bolesnicima. Njemu će obezbediti apartman”, odgovorila mi je drugarica. Nisam, međutim, mogla da se setim ima li apartmana na Neurohirurškoj klinici. Da li su okrečili plafon bolnice? Ne bi bilo lepo da ministar svakog dana gleda u fleku impozantne veličine. Da li je hrana jestiva? Ne bi bilo lepo da ministru, kao meni, svakog dana porodica i prijatelji donose hranu. Možda će ići na VMA?

Pitanja su se nizala, kad stiže vest da se ministar Milosavljević operisao u Minhenu. Na prvi pogled svako ima pravo da se o svom trošku leči gde želi. Da sam ja mogla da biram, možda bih se opredelila za kliniku u Minhenu, ali bar 15 hiljada razloga (navodno operacija toliko košta) navelo bi me da ostanem ovde. Kao što sam i ostala i ništa mi ne fali. Štaviše, Joksi i osoblju klinike hvala, super sam prošla. Svako ima pravo da se bori za svoje zdravlje, ali u slučaju ministra zdravlja nekoliko stvari pada u oči. Čovek nas godinama ubeđuje da reforma zdravstva daje odlične rezultate, “svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo”, stanje nikad bolje, srpski lekari su nadaleko čuveni i cenjeni…Onda zbog rutinske operacije “pobeže” u inostranstvo. Takvim potezom “pljunuo” je u zdravstvo Srbije, svoje kolege i svoj devetogodišnji ministarski rad, a nama je dokazao kako je stvarno stanje, mada smo to i sami znali. Ali nas je Milosavljević ubeđivao u suprotno.

Ne znam da li je uvredljivija ministrova odluka da diskus herniju operiše u inostranstvu ili njegovo i obrazloženje Ministarstva zdravlja i njegove stranke G17 plus? Iz ličnog iskustva znam da nije moguće da neko sa uklještenim pršljenovima radi “bez dana bolovanja” i da nije preporučljivo putovanje kolima hiljadu kilometara. Šta reći o tome da ministar “plaća troškove”? Javio nam se i bolesnik. Bolje mu je nekoliko dana po operaciji. Vraća mu se snaga, počeo je da se kreće. Pa šta? Ja sam dan posle operacije u KBC ustala i šetala bolničkim hodnikom. U bolnici sam bila nedelju dana, a on će izgleda biti duže.

Naravno da bi bilo logično da Milosavljević podnese ostavku, ali on to neće učiniti. Nema ko ni da ga smeni. Za koju nedelju ili mesec, pojaviće se on na nekom veličanstvenom otvaranju renovirane (okrečene) bolnice, pohvaliti se neviđenim napretkom zdravstva, obećati najsavremenije aparate… Neki novinar će ga pitati je l kao u Minhenu, a ministar će, u poznatom arogantnom stilu, optužiti medije za nešto. Da li će ministar Milosavljević sutra smeti da nas pogleda u oči i kaže kako zdravstvo Srbije napreduje? Ne sumnjam da hoće.

A predsednik Srbije Boris Tadić verovatno će opet tražiti od novinara da ne šire beznađe jer vlast ima viziju i plan, a opoziciju optužiti da destabilizuje zemlju… E, kada bi vladajućoj koaliciji opozicija bila glavni problem. Mangupi u njihovim redovima će doći njima glave, tj. vlasti, a ne opozicija.