„Vesele“ devedesete

Tako, dok je svet pratio spuštanje sonde na kometu, mi smo pratili sletanje lidera radikala i haškog optuženika Vojislava Šešelja na beogradski aerodrom. Onda je poznat i moćan biznismen Milan Beko upucan ispred svoje kuće. Zbog sumnjivih višemilionskih kredita koje nije vratio uhapšen je Goran Perčević, nekadašnji „mladi lav“ socijalista, sada biznismen. Sve te događaje pomno prati i komentariše ministar Aleksandar Vulin. Sva četvorica su „zvezde“ devedesetih koje i danas, na različite načine, „sijaju“ Srbijom, a ti događaji podsetili su nas na deceniju koja se ne može vratiti, ali „repovi“ su tu. Prvo, Šešelj. Šta reći o čoveku koji se žali da su ga „isterali iz zatvora“? Iz zatvora ljudi obično žele da izađu, ali ne i Šešelj, koji sniva obaranje „izdajničke“ vlasti. Ako doživi sledeće izbore, Šešelj će verovatno uspeti svoju sada vanparlamentarnu stranku da „ugura“ u Skupštinu, ali teško da može više da uradi. Jednostavno, Srbija se ipak promenila. Šešelj nije, što je njegov problem.

Srećom, Milan Beko će, izgleda, preživeti i oporaviti se, ali ko je pucao u njega? Pojma nemam, no kada ste toliko bogati u zemlji u kojoj se do bogatstva po pravilu stiže „prečicom“, spisak mogućih naručilaca je podugačak. Nadležni, međutim, tvrde da iza pokušaja likvidacije Beka ne stoji nijedna organizovana kriminalna grupa niti ima veze sa njegovim poslovima, već su u pitanju privatne stvari. Očekuje se hapšenje napadača, koji je, navodno, bio amater. Nisam stručnjak, ali kad neko puca u jednog od najbogatijih ljudi, koji prirodom svog posla ima dobre veze sa politikom, teško mi je da poverujem u privatni razlog. Uostalom, jel treba da budemo mirniji pošto je na Beka pucano iz privatnih, a ne poslovnih i kriminalnih razloga? Policija dosta očekuje i od svedoka, ali ja se u njih ne bi uzdala. U Beogradu ljudi okreću glavu na maltretiranje starca u vozilu gradskog prevoza, a javiće se da svedoče u slučaju pokušaja ubistva? I to svemoćnog Beka?

Kada je, nakon 5. oktobra, Goran Perčević odlučio da se povuče iz politike, delovalo je to kao pametan potez. Od nečega se, ipak, mora živeti pa je nekadašnji Miloševićev omladinac postao biznismen i razgranao poslove. Uz političke veze lako je dobijao višemilionske bankarske kredite, koje nije vraćao i obogatio se. Dobiješ kredite, ne vratiš ih. Tako bih i ja mogla da se bavim biznisom i obogatim. Mada, nije Perčević kriv što je uzimao, već oni što su mu davali kredite bez pokrića, a Srbija će postati ozbiljna država tek kada takva praksa bude prekinuta.

Na kraju, Vulin. Devedesetih je „furao“ rok stil. Duga kosa, kožna jakna. Sada je drugačiji i stilski je dokaz da su devedesete iza nas. Politički i mentalno uspeo je, međutim, da nadmaši mnoga dostignuća devedesetih, pa i brojne teoretičare zavera. Ono što Vulinu padne na pamet i šta izgovori ni rahmetli Sloba nije mogao da izmisli. Učenik je tako nadmašio učitelja. Vulin nedavno predložio, vlada usvojila odluku po kojoj radno sposobni socijalni slučajevi treba da rade za svoju pomoć. Ako odbiju posao, ostaju bez pomoći. Napredno-levičarski, nema šta. Ali, ako rade, onda valjda treba da dobiju plate, a ne socijalnu pomoć?

Da „repovi“ devedesetih zagorčavaju sadašnjost Srbije pokazuje i premlaćivanje profesora i dekana FPN Ilije Vujačića. Htela bi Srbija da pobegne od devedesetih, ali neće one od nje.