Viša sila i panika

Važno je u svakom slučaju zadržati prisebnost, ne podlegati panici, pratiti šta govore stručnjaci i nadležne institucije. Države valjda postoje i zbog toga da se građanima nađu u nevolji i izvuku iz krizne situacije, ma šta bio uzrok.

Političari na vlasti valjda imaju zadatak da spremno, odgovorno, smireno građanima predoče opasnosti sa kojima se suočavamo i moguće izlaze. Neće valjda da šire strah i paniku?

Dobro je zato što su brojni mediji, dan nakon nesreće u Pirotu, iskakanja iz šina nekoliko vagona teretnog voza i curenja amonijaka iz jednog od njih, podsetili domaću javnost da takvi akcidenti nisu naša specifičnost i da je sličnih slučajeva bilo i u mnogo razvijenijim zemljama.

Znamo svi da je Srbija puna „nevernih Toma“, kritizera svega i svačega i naravno da su se odmah javili oni što vlast za sve prozivaju – te nisu se pojavili u Pirotu satima, nisu dovoljno informisali građane, mogli su „brže, jače, bolje“ da deluju…

Takvima je i trebalo predočiti spisak sličnih incidenata na nekima mrskom, mnogima sanjanom, svakako razvijenijem Zapadu. Ja sam se tako posredstvom TV Pink informisala o tome da u poslednjih desetak godina „primeri iz drugih zemalja pokazuju da je i pored značaja razvoja železničke infrastrukture, ovakav vid transporta opasnih materija nedovoljno siguran“.

Desilo se tako da se nakon sudara dva teretna voza, od kojih je jedan prevozio 25 vagona napunjenih propan gasom, nekoliko vagona prevrnulo, a stotine kilograma gasa iscurelo na šine „jedne od glavnih nemačkih železničkih ruta“, naveo je Pink.

Ali, Nemačka „puca po šavovima“ mogli smo da pročitamo tekst DNJ koji su preneli brojni domaći mediji, pa ništa ne treba da nas čudi. Ni da Nemci u hiljadama krenu u Srbiju da traže posao.

Još strašnije je bilo 2009. u Italiji, kada je najmanje 14 ljudi poginulo nakon što je teretni voz, napunjen gasom, iskočio iz šina i uleteo u kuc´e u malom italijanskom gradu, izazvavši eksploziju i požar.

U Minesoti je 2018. nakon sudara voza i kamiona iscurelo 5.000 galona amonijaka, što je nešto manje od 19 hiljada litara. Iste godine je teretni voz u Ajovi iskočio iz šina, ispuštajući sirovu naftu u poplavljena polja koja se nalaze uz pruge i izazivajući zabrinutost zbog moguće kontaminacije zaliha vode.

Nesreća je naravno bilo i biće svuda, ali se organizovane od neorganizovanih država razlikuju po tome što se sa problemima suočavaju, a krize pokušavaju da reše.

Bilo je i kod nas i pre Pirota sličnih incidenata, na sreću, bez značajnijih žrtava. Nekako smo uvek imali ludu sreću.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić posetio je Pirot i na konferenciji za novinare govorio sa predstavnikom Odeljenja za vanredne situacije MUP Srbije.

Bila je i ministarka zdravlja Danica Grujičić. Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić obraćao se redovno, zasedao Krizni štab, saopštili da amonijaka nema u vazduhu. Značajno kasnije oglasila se i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović izjavljujući da nema mesta panici.

U pravu je ministarka. Panika je zao drug i treba je izbegavati šta god da je u pitanju, nesreće, poplave, barikade i koje god mesto Pirot, Zubin Potok, Beograd, svejedno.

Možda je urađeno sve potrebno ili sve u skladu sa propisima. Možda „brže, jače, bolje“ nije moglo. Sve razumem, ali kako da mrtvog čoveka pored mesta nesreće pronađe novinar, vlasnik portala Pirot Plus Online Nenad Paunović, a ne neka od hitnih službi?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.