Vlast koja uspe da natera đake da se ne raduju raspustu, zaista je istorijski raritet

Izgovaranjem i naglašavanjem reči „tačka“, Vučević pokazuje da mu je stalo da pojača poruku koju izriče kao premijer, po Ustavu najvažniji političar. Samo što u Srbiji Ustav trpi svašta, a reči pojedinih profesora i predstavnika prosvetnih sindikata pokazuju da tačka baš i nije stavljena. Osnovci i srednjoškolci su na raspustu, ali možda i nisu. Ocene su im zaključene ili nisu. Vlast koja uspe da đake natera da se ne raduju raspustu već hoće u škole, zaista je istorijski raritet i što pre bi trebalo u muzej da ode.

Vučevićeva prethodnica, sada predsednica Skupštine Ana Brnabić je pre dve godine u važnom trenutku upotrebila tačku kako bi pojačala svoju poruku. „Stavili smo tačku na Rio Tinto“, izjavila je Brnabić. Da bi pojačala poruku, dodala je da je „apsolutno stavljena tačka“. Pokazalo se da tačka nije stavljena. Naravno dvoje pomenutih se samo ugledaju na svog šefa, koji u jednoj reklami ima slogan. „Rad i rezultati. I tačka.“ Ovakva upotreba reči tačke deluje snažno i odlučno, ali vlast ovih dana tako ne izgleda.

Da li je protest održan u nedelju na Trgu Slavija tačka ili zarez? Studenti kažu da su tek počeli, znači da je zarez, a šta još spremaju i šta će doneti naredni događaji, nemoguće je predvideti. Danas su najavili posetu tužiteljki Zagorki Dolovac. Žele da joj uruče pismo, ali ne bi bilo loše da nas Dolovac iznenadi i pozove ih na razgovor. Možda će Vučić biti pametan da nazove Dolovac, preporuči joj da primi studente, a ona će valjda podići slušalicu.

Brojevi i matematika mi nikada nisu išli, ali na Slaviji sam bila, videla kasnije snimke i procene. Kako verovati MUP-u koji tvrdi da je bilo 28-29 hiljada ljudi? Policija koja ne ume da prebroji ljude, teško da će moći ozbiljnije poslove da uradi. Na Slaviji je bilo oko 100 hiljada ljudi, a da je to impozantna cifra koja je vlast itekako žacnula, pokazuje obraćanje Vučića. Čovek koji je nekoliko sati ranije vređao neistomišljenike nazivajući ih magarcima, studentima pretio „kobrama“, odjednom se upodobio, poziva na dijalog. Ponovo. Nisu ga samo okićena jelka i praznični duh prosvetlili.

Kada se 100 hiljada ljudi okupi, tražeći pravdu za stradale u i promenu sistema, skandiranje „Vučiću, odlazi“ mora da se čuje. Prozvanom to sigurno ne prija i koliko god tvrdio da je hrabar, nije mu lako. Jer Vučić želi da ga ljudi vole i to svi bez izuzetaka. Mnogi ga vole, ali očigledno nas ima puno koji se njegovog ponašanja i reči gnušamo.

Šta dalje? Kako da Srbija izađe iz duboke krize društva?

Koliko god da nas oduševljavaju, studenti ne mogu večno da blokiraju fakultete, a protesti bez političkog uobličavanja nemaju svrhu. Mnogima se od toga diže kosa na glavi, ali nekakav dijalog mora da bude uspostavljen, ali pravi, a ne fingiranje kakvo smo imali dosad. Neće zato ovde biti tačke uskoro, već samo brojnih zareza.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.