Vox populi

Zađem i do „divljeg“ dela pijace, na kome, po običaju ljudi prodaju sitnice, od kojih tek za hleb i mleko mogu da zarade. Prodavci uglavnom stariji, ali ima i dečice. Metež se oseća, čuje se graja: „Evo ih, beži“… „Ko? Komunalna policija, naravno. E, to su scene koje me uvek iznerviraju – treniranje strogoće na najslabijima. Krene onda „običan puk“ da se buni: „što ne jure lopove i bogate“, „od čega ljudi da žive“, „motke treba na sve njih“. Đilasa najčešće pominju, verovatno zato što znaju da su komunalci u nadležnosti Grada („on dobio četvrto dete, nek je živo i zdravo, ali mi ne možemo ni jedno da prehranimo“).

Pojave se komunalci, troje mladih, rodna ravnopravnost ispoštovana, jedna devojka, dva mladića, ponosni, uniforme nose, značke im se sijaju, digli nos kao da su izabrani u redovne članove SANU, a ne „jurišne odrede“ Komunalne policije Grada Beograda. Od silnih buntovnika, pala knjiga na jedno slovo – moju malenkost. Koliko se građani uplaše kad vide uniformu i značku, bili to i komunalci, čudo jedno. Jedino se ja usudim da prozborim koju u lice „udarne trojke“. „Jel vas nije sramota da jurite ove jadnike? Pustite ljude na miru“ i slično. Odmah mi zatraže ličnu kartu, koju nit sam ponela nit bih im je pokazala. Rasprava je kratko trajala, ali nadam se dovoljno dugo da bar neko od uličnih prodavaca skupi svoje stvari i pobegne. Zakone treba poštovati, ali besomučna jurnjava i iživljavanje nad ljudima koje je muka naterala da prodaju džidža-bidže na ulici, dokaz je oholosti vlasti, gradske ili republičke, svejedno, nesposobne da reši osnovne probleme građana.

Političari uvek gube iz vida da su i ti ulični prodavci i ljudi i birači. Bilo bi im zato mnogo bolje da ih, umesto što na njih šalju „jurišnike“, obiđu malo i van izbora. Da je išao na pijacu i osluškivao glas naroda, umesto što je šetkao bližim i daljim inostranstvom, Tadić bi možda i danas bio dupli predsednik. A ovim „novim“ bi bilo bolje da ne ponavljaju greške prethodnika i svoju energiju ne gube na medijsko-aferaško spinovanje. Šta nam ovih dana govori „ulica“? Svakodnevna, uglavnom medijska, kampanja republičke vlade o borbi protiv korupcije opet je pobudila nadu građana željnih pravde. Ali, ako uskoro ne padne neki „kapitalac“, džabe trenutno veoma popularan Aleksandar Vučić „kreči“. „Plebs“ je željan pravde, na čijem oltaru nečija glava mora da padne, ali i para. Idealno bi bilo da uhapse Miroslava Miškovića, na primer, konfiskuju mu imovinu i pare podele siromašnim. A onda te siromašne, uz prosečne plate od oko 500 evra zaposle u preduzećima arapskih šeika, ruskih tajkuna ili nekog trećeg. No, to nije izvodljivo u ova demokratska i krizna vremena. Zato, pamet u glavu, jer ćud naroda je čudna. Nada im se lako pobudi, ali još lakše splasne.