Aleksandar Vučić ispunio je jedno od postizbornih obećanja – Sarajevo je njegova prva međunarodna poseta u svojstvu premijera Srbije. Omiljen u Srbiji, Evropi, svetu i šire, Vučić je, na prvi pogled, čudnu odluku da najpre poseti Sarajevo, a ne neku svetski bitnu prestonicu, objasnio značajem koji BiH ima za Srbiju i željom da pruži ruku prijateljstva i saradnje. U delu javnosti bivših jugoslovenskih republika, pogotovo u ratom najteže pogođenoj BiH, Srbija, njeni političari, naročito bivši radikali i dalje imaju negativan imidž.
Strah od teritorijalnih pretenzija Srbije je hroničan. Vučić je, međutim, uspeo da stekne simpatije i u delu BiH javnosti. Pokazale su to ranije izjave bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, ali i nedavni socijalni protesti u ovoj zemlji, kada su pojedini demonstranti usred Sarajeva kukali: „Da nam je da kod nas dođe Vučić i pohapsi ove lopove!“ Drugi deo B-H javnosti nije mu još oprostio radikalsku prošlost, izjave tokom rata u ovoj zemlji, veličanje Ratka Mladića, ali i deo Programa SNS u kome se pominje ujedinjenje Srbije i manjeg B-H entiteta, koji je izgleda „nestao“ sa sajta Vučićeve stranke baš uoči posete. Zato je očekivano pitanje sarajevskih novinara bilo – koji Vučić je došao u Sarajevo? Da li će bosansko-hercegovačke „neverne Tome“ premijer Srbije „omekšati“ nakon posete – videćemo.
Vučić je otišao u Sarajevo nekoliko dana nakon novog diplomatskog gafa predsednika Republike Tomislava Nikolića, koji je u našoj javnosti i medijima prošao prilično nezapaženo. U nedavnom razgovoru sa ministrom inostranih poslova Slovačke Miroslavom Lajčakom, u Beogradu predsednik Nikolić je, govoreći o BiH, izjavio da je „sve više očigledno da ta država ne može da opstane“, sa čim se, sudeći po saopštenju Kabineta predsednika Srbije, saglasio i njegov gost. Brže-bolje iz Slovačke je stigao odlučan demanti. Nije prvi put da predsednik Nikolić nediplomatskim izjavama „talasa“ domaću i svetsku javnost, verovatno ne i poslednji. Može građanin Tomislav Nikolić da o BiH misli šta hoće, može da se, poput, nažalost značajnog, broja građana ove zemlje, raduje problemima u susednoj državi, nada njenom raspadu i pripajanju RS Srbiji, ali predsednik Srbije Tomislav Nikolić tako nešto ne sme da izgovori. Čak i da mu se „omakne“, Kabinet bi to trebalo da proba da „zabašuri“.
Premijeru Srbije je tako zapala nezahvalna uloga da „vadi kestenje iz vatre“, ali, navikao je već. Vučić i Nikolić odavno u međunarodnim odnosima deluju kao „dobar“ i „loš“ policajac iz američkih kriminalističkih filmova. Da li će Vučićeva poseta imati samo propagandni efekat ili će dovesti i do konkretnih rezultata, bliže političke i ekonomske saradnje, otopljavanje odnosa Sarajeva i Beograda, pokazaće naredni meseci. Ovaj gest premijera svakako će pozdraviti EU kojoj i Bosna i Srbija teže. Regionalna stabilnost i saradnja važni su za približavanje Briselu, međutim, treba li nama Evropa koja aplaudira „bradatoj pevačici“ iz Austrije, a zviždi lepuškastim ruskim plavušama? Mislim da ipak treba. Ne zbog Pesme Evrovizije, daleko bilo, već zbog standarda koje EU propisuje. Među njima su: tolerancija, ljudska prava, nezavisno pravosuđe, jake institucije… Još kada u zemljama EU ne bi sve više glasova dobijala radikalna desnica, Le Pen, Vilders i ostali njihovi „Šešelji“ i kada bi prema imigrantima drugih rasa i vera bili tolerantni kao prema transvestitima. Ali, niko nije savršen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
