Vuk i ovce

Dobro će biti verovatno samo to što će biti završen. Mada simpatizeri Mihailovićevog lika i dela tvrde da će njegova rehabilitacija pomiriti Srbiju, teško je u to poverovati. Višegodišnji proces pokazao je da su dve strane i dalje ušančene. Jedni veruju da je Mihailović bio antifašista i monarhista, drugi smatraju da je bio kolaboracionista i zločinac. Šta god sud da presudi, a čini se da će četnički vođa biti rehabilitovan, dve strane se neće približiti.

Ako me pitate šta mislim (što bi rekao premijer Vučić), mada me ne pitate, ja ću napisati, naravno da sam protiv rehabilitacije. Pripadam narodu i veri koju su Dražini četnici želeli da eliminišu, što je dovoljan razlog da budem protiv. Mogu „Dražini“ da tvrde da: nije znao za pokolje muslimana u istočnoj Bosni i Sandžaku, bilo je pripadnika drugih naroda i vera u četnicima, proglasima se zalagao za ravnopravnost, demokratiju, ljudska prava i slično (maltene bio spoj Nataše Kandić , Sonje Biserko i „Žena u crnom“),  ne mogu, a da ne citiram drugog velikog vožda novije Srbije – „malo morgen“. Više verujem preživelim svedocima, nego novokomponovanoj istoriji, profesorima i analitičarima koji danas veličaju četnike, zgražavaju se nad zločinima komunista, a u Titovo vreme su lepo živeli, gradili karijere i ćutali kao zaliveni. Ukoliko Srbija za koji dan rehabilituje Dražu, kako mi Bošnjaci da verujemo da smo ravnopravni građani? Kako će Srbija da sarađuje sa svojim komšijama?

Naravno da nisu svi četnici bili zločinci i da predmet procesa zvanično nisu zločini već  pitanje da li je suđenje Mihailoviću bilo pravično ili političko? Sud bi tako mogao da donese Solomonsko rešenje, rehabilituje Dražu jer kao nije imao pošteno suđenje, ali naglasi da odluka nema veze sa zločinima za koje se terete pojedine četničke jedinice. „I vuk sit i sve ovce na broju“. Samo, to nije izvodljivo. Ako Draža bude rehabilitovan biće rehabilitovani i četnički zločini, a da  bi se video obrazac njihovog delovanja, dovoljno je otići do Vranića, u kome su ubili 67 meštana, među kojima i decu, zato što su, navodno, bili simpatizeri partizana. Dakle, četnici su bili „antifašisti“, ali su ubijali politički, nacionalno i verski „nepodobne“. Spasavali su američke pilote, dobio Draža američki orden i to ga čini dobrim? Otkad to Srbi toliko vole Amere da četnicima praštaju što su ubijali i Srbe drugačijeg ideološkog opredeljenja? Dražini simpatizeri tvrde da ga cene zbog antifašizma i zalaganja za monarhiju, ali čini mi se da  je mnogima mio zato što su njegovi ubijali komuniste i ostale „nepodobne“. Ako poslušamo neke pobornike rehabilitacije zapazićemo ideološku nedoslednost – mnogi od njih se „kunu“ u Crvenu armiju. Znači, ne smeta im komunistička Crvena armija koju je predvodio Staljin, a smeta im partizanski pokret na čelu sa Brozom. Sovjetski komunisti su dobri, jugoslovenski loši? Ali, Draža je bio antikomunista i verovatno nije pravio razliku između srpskog i ruskog komuniste.

Pobornici rehabilitacije tvrde da Draža nije imao pošteno i pravično suđenje. Nisu ni njegove žrtve, odgovaram ja, uz podsećanje da Srbija, nažalost ne može da se podiči pravosudnim sistemom. Kod nas su sudovi bili, jesu i biće oruđe politike, a u postratno vreme u celoj Evropi je tako bilo. Možda ni Nirnberški proces nije bio pravičan? Pjer Laval, premijer u Petenovoj Francuskoj nije imao advokata, osuđen je i streljan, ali Francuzima ne pada na pamet da ga rehabilituju. Ali, Draža je bio „antifašista“. „Malo morgen“, rekao bi rahmetli Sloba.