„Srpska diplomatija je toliko živa, da deluje kao da je na steroidima“, piše britanski list Ekonomist. Posete visokih stranih zvaničnika Beogradu list opisuje kao “neočekivano veliku pažnju, relativno maloj balkanskoj zemlji.”

Poslednje dve nedelje, u Beogradu su bili šef švedske diplomatije Karl Bilt, predsednici Estonije Tomas Ilves i Rusije Dmitrij Medvedev, a Abdulaha Gula, šefa turske države, juče ispratismo. Ekonomist je zaboravio da pomene da smo u maju ugostili i američkog potpredsednika Džozefa Bajdena. „Sitnije“ predstavnike ostalih država, ministre i državne sekretare, više i ne računamo.

Domaći mediji koji su uvek rado „bacali pogled“ na ono šta strana štampa o našoj zemlji štampa, željni druge, lepše slike Srbije u ostatku sveta, sa ushićenjem su citirali navedeni tekst Ekonomista, uz dodatne komentare ovdašnjih eksperata i pohvale agilnoj diplomatiji i mlađanom ministru inostranih dela Vuku Jeremiću. I meni je drago što je Srbija od nekadašnje “parije” postala država koju ne zaobilaze ozbiljni političari i državnici. Dobro je što i naši političari održavaju kontakte i posećuju druge zemlje i međunarodne institucije. Košta to ponekad više nego što bismo voleli, uz to nama Beograđanima ne odgovaraju ni skoro redovni zastoji i blokade saobraćaja koji prate takve posete, ali moramo ponekad da se žtvujemo zarad viših, državnih interesa. Evo kako su se poslanici Meho Omerović, Aleksandar Jugović i Nenad Čanak odrekli svojih mesta u sali visokog doma i ustupili ih Dmitriju Medvedevu i njegovim pratiocima. Bar na kratko.

Ne dopada mi se, međutim, poltronstvo koje Srbija često pokazuje. Jesmo siromašni, zavisimo od drugih, ali nije valjda da baš toliko treba da se ponižavamo? Svaka čast predsedniku Medvedevu i ruskoj delegaciji, ali da sam bila u njihovoj koži, bilo bi mi malo neprijatno i čudno fanatično aplaudiranje u parlamentu strane države. Pa političari su, a ne rok zvezde. Uz to, kome je palo na pamet da proslavu 65-godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu počne “Maršom na Drinu” i da ne pomene Josipa Broza Tita i partizanske jedinice? Marketinškim magovima koji bi da ubede građane da su Beograd oslobodili antifašisti bez petokraka na kapama?

Sviđa mi se agilna spoljna politika Srbije, ali ne još agilnija praksa zaduživanja zemlje. Ako nam je spoljna politika na steroidima, zaduživanje nam je na sega-mega-giga steroidima. Nisam ekonomista, čujem šta kažu profesori ekonomije, ne zanemarujem ni stav ministara. Presuđuje,međutim, moja zdrava pamet i nije mi nimalo teško da zaključim da smo, tačnije da su naši političari, stvarno preterali. Sva njihova ekonomska politika se svodi na to: daj da nađemo od kog možemo da pozajmimo pare i danas zapušimo rupe, a za sutra, videćemo. Što bi se i brinuli kada će isplata danas uzetih kredita, pasti na pleća sledećih generacija?

Što ispratismo Medvedeva od kog očekujemo milijardu dolara, pod još nejasnim uslovima, premijer Mirko Cvetković i predsednik Evropske investicione banke Filip Mejstat u Luksemburgu potpisali su ugovor o kreditu od 384 miliona evra za finansiranje deonice autoputa na Koridoru 10 Grobovnica-Levosoje, dugoj 75 kilometara. Potpisan je predugovor o izgradnji mosta Zemun-Borča sa kineskom kompanijom „Čajna Roud end bridž korporejšn”, vredan 170 miliona evra. U Beogradu su nastavljeni zvanični razgovori predstavnika Vlade Srbije i misije MMF, o drugoj i trećoj reviziji kreditnog stend baj aranžmana, vrednog 2,9 milijardi evra. Čak smo i od Turske, koja ne spada u razvijene zemlje i sama ima ekonomske probleme uspeli da “iskamčimo” kredit za gradnju puteva u Sandžaku.

Uzgred, steroidi su veoma delotvorni, ubrzo nakon uzimanja prve doze rezultati postaju očigledni: enorman priliv snage,energije i mišićne mase. Zbog toga su u širokoj upotrebi pre svega u sportu. Treba, međutim, biti vrlo oprezan jer su nuspojave opasne. U nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj uglavnom anabolični steroidi bili su u širokoj upotrebi u vrhunskom sportu. Pretpostavlja se da je dopingovano oko 9.000 sportista u DDR, a jedan od najpoznatijih slučajeva je i evropska šampionka u bacanju kugle iz 1986. Hajdi Kriger. Ona je 1997. godine, zbog hormonskih poremećaja izazvanih dopingovanjem anaboličnim steroidima, promenila pol i danas se zove Andreas. Da onda i mi malo “smanjimo doživljaj” i “skinemo” se sa tih steroida. Bar kada je zaduživanje u pitanju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari