“Taj četvrtak nije bio kao ostali. Iz radionice su dopirali prisni udarci Gijomovog čekića, škripa testere, brzo struganje hartije za glačanje drveta. Međutim, kada je prestao da zvižduće i kad me pozvao: “Fani, slušaj malo!… “ znala sam da i za njega taj četvrtak nije običan četvrtak…”
Ovim rečima počinje čuveni roman “Zbogom mojih 15 godina” koji je pod umetničkim imenom Klod Kampanj, šezdesetih godina prošlog veka (kako to daleko zvuči), u Francuskoj objavio književni i bračni par Brižit i Žan-Lui Debrije.
Knjiga o odrastanju, potrazi za porodicom, tinejdžerskim ljubavima, prijateljstvu čiji su glavni junaci petnaestogodišnja devojčica Fani, njen brat Gijom, student Jan u koga se Fani zaljubljuje, gošća iz Norveške Ingvild, doživeo je svetsku slavu, dugovečnost i TV ekranizaciju.
Moja generacija ga je čitala sa zadovoljstvom, a i ja sam u njemu uživala. Čini mi se da sam ga pročitala baš kada sam imala 15 godina. Važan je to životni period. Uglavnom u tim godinama iz osnovne prelazite u srednju školu, umislite da ste već zakoračili u odraslo doba, malo se plašite, ali često mislite da ste najpametniji ako ne na svetu, onda bar u svojoj okolini.
Petnaest godina može da bude važno doba i za političku partiju. Vladajuća SNS je tako u subotu, 21.oktobra, u Šapcu proslavila 15. rođendan. Govorio predsednik partije Miloš Vučević i “običan član” Aleksandar Vučić. Šta smo mogli da čujemo? Nije baš bilo romantike kao u navedenom romanu, ali jeste mašte i skoro literarnih izjava.
„I kada podvučemo crtu posle ove 15 godina postojanja SNS-a, stranke koja je bila neophodna Srbiji, njenoj političkoj sceni, videćemo kilometre i kilometre auto-puteva, videćemo modernizovane i brze železničke pruge, videćemo stotine fabrika, videćemo nove kliničke centre, bolnice, domove zdravlja, obnovljene i izgrađene škole, obdaništa…”, poručio je Vučević.
„Naše je da radimo, gradimo i pravimo Srbiju boljom, bogatijom, ali da čuvamo naše svetinje i čuvamo naše prijatelje i da čuvamo našu Srbiju. Hvala vam na velikoj energiji, ljubavi, veri u svoju zemlju i svoju stranku. Nosim vam pozdrave i Tomislava Nikolića, zajednički ćemo učestvovati u podršci SNS-u, ovog puta. Živela Srbija i SNS“, najavio je Vučić.
Nikolić? Otkud sad on u ovom filmu? Zar Vučić nije, po preuzimanju stranke, godinu-dve, istu “čistio” od kadrova bliskih Nikoliću, a sada ga, taman kada smo potpuno zaboravili na njega “vadi iz naftalina”. Najavljeno aktiviranje Nikolića još je jedan dokaz da će sledeća predizborna kampanja za naprednjake biti borba “na život i smrt”.
Što nam opet pokazuje koliko je Srbija politički nezrela država. Zemlje u kojima su svaki izbori istorijski, a kampanje postaju ratovi daleko je od uređenog društva. Putevi i “Prokopi” tu ne pomažu.
SNS je za ovih 15 godina odrasla, osamostalila se, vrh partije je dobar deo Srbije ubedio da pre njih života nije bilo. Iz tog sna će kad tad morati da se probude, ali da ne bude kasno. Za Srbiju, SNS će lako. Posle 15, stiže “slatkih” 16 godina, a uskoro će i punoletstvo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.