Žoze Manuel Barozo, odlazeći predsednik Evropske komisije, posetio je Beograd u nedelju. Fino sarađivali Barozo i vlasti Srbije, te ovaj iskusni političar u maniru svakog dobro vaspitanog Evropljanina došao u oproštajnu posetu. A i ko zna, možda se Srbija i Barozo zajedno nađu „u nekom drugom filmu“, te kontakte treba sačuvati. Malo nas je iznenadio analizom koju je uručio premijeru Aleksandru Vučiću, iz koje se može zaključiti da Srbija za standardima EU najviše zaostaje u oblasti zaštite životne sredine. „Tu valjda ništa, ama baš ništa, nemamo u skladu sa evropskim standardima. Kao da smo gađali sve naopačke“, rekao je Vučić.
Ovdašnja javnost prilično je iznenađena. Očekivali smo da „packe“ iz Brisela stignu zbog pravosuđa, ljudskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala, ali ispada da je ekologija „rak rana“ Srbije. To ne znači da je Srbija u ostalim oblastima stigla standarde EU, samo u ekologiji zaostajemo mnogo, mnogo više. Iznenađenje ili ne? Generacije građana ove zemlje žive uljuljkane u iluzijama da je Srbija oličenje netaknute prirode, čistog vazduha, pitke vode, zdrave hrane… ali svakodnevica nas demantuje. Nažalost, ni dobar deo ostatka planete takođe nema razvijenu ekološku svest, pa rupa u ozonskom omotaču, klimatske promene i prirodne katastrofe ne treba da nas čude. Zemljotresi, poplave, cunami, mutirani virusi, najezde skakavaca, stršljenova… ništa nije slučajno. Kako stvari stoje, mada se države i narodi međusobno plaše „neprijateljima“ druge rase, nacije, religije, ideologije, ova planeta pre može otići dođavola zbog uništene životne sredine nego političkih sukoba.
Kako su naši političari reagovali? Očekivano. Opoziciona DS pozvala je na odgovornost nadležnu ministarku i potpredsednicu vladajuće SNS Zoranu Mihajlović. Ona im je takođe očekivano odgovorila. „Loše stanje u oblasti životne sredine u Srbiji je zaostavština bivšeg ministra Olivera Dulića i DS, koji su ostavili dugove i nerealizovane projekte“, izjavila je ministarka Mihajlović. Nju premijer mnogo ceni, iz milošte zove „buldožer“, istakla se „robinhudovskom“ borbom protiv EPS i „Srbijagasa“, „naduvanih“ računa, obilazi prazna gradilišta, kritikuje, preti, obećava, ali od svega toga građani nisu imali nikakve vajde. U ovom slučaju su, ipak, obe strane u pravu. Ministarka koja podseća na nasleđe katastrofalno loše višegodišnje vlasti DS, a „žuti“ time što SNS upozoravaju da ne treba stalno da se vade na njihove greške. Posle dve godine vlasti SNS treba da pokaže bar neke rezultate, a ne samo da se poziva na greške DS. Tako se i „demokrate“ ponašale i gde su danas?
Može li vlada nešto da učini u oblasti zaštite životne sredine? Svakako. Neka, za početak, usvoji i primenjuje EU standarde, pomogne razvoj reciklažne industrije, počne da rešava problem nelegalne gradnje koja uništava prirodnu sredinu, Gružansko jezero, Kopaonik, pa i sam Beograd, gde se sa obala uskoro neće videti ni prljava voda Save od silnih splavova. Na Novom Beogradu su splavove i nasred reke počeli da podižu. Ali, šta bi sa onim vilama sinova predsednika Nikolića, podignutim nelegalno na samoj obali Save? Ako oni koji vode zemlju ne poštuju zakone i time ugrožavaju životnu sredinu, zašto to ne bi činili „obični“ građani?
Slede nam nove, prijatnije, posete Beogradu i koncerti, među kojima i čuvenog Doktora Hausa, Hju Lorija. Kad može ministar policije dr Stefanović da dočeka Stivena Sigala, ministar zdravlja dr Lončar bi trebalo kolegu Hausa. I „razmeni“ sa njim mišljenje o zdravstvu. A pošto dr Haus zna puno toga, možda i o ekologiji ministarka Mihajlović koju da prozbori sa čuvenim Britancem?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
