Zemlja zadovoljnih ljudi

Novinske agencije su, čini mi se, najpre objavile čestitku Orbanu, onda i Vučiću.

Da li je to neka poruka?

Putin više voli Orbana?

Kremlju je važnija Mađarska, članica EU od „bratske“ Srbije?

Ili je tek slučajnost?

Nije ni bitno.

Kako prenosi Tass, Putin je u čestitki Orbanu istakao da „uprkos složenoj međunarodnoj situaciji, dalji razvoj bilateralnih partnerskih veza u potpunosti odgovara interesima građana Rusije i Mađarske“.

U poruci Vučiću, Putin je naveo da rezultati glasanja ukazuju „na široku podršku srpskog naroda njegovoj politici“.

„Očekujem da će vaše aktivnosti kao šefa države nastaviti da doprinose jačanju postojećih strateških partnerskih odnosa između naših zemalja. To, nesumnjivo, zadovoljava interese bratskih naroda Rusije i Srbije“, poručuje ruski lider.

Ne bi bilo loše da se Orban i Vučić zahvale Putinu, jer da nije bilo u Ukrajini pitanje je da li bi ovako dobro prošli.

Čini se da su obojica pre koji mesec bili u problemu.

Istraživanja javnog mnjenja u Mađarskoj beležila rast popularnosti ujedinjene opozicije, Srbiju potresali protesti.

Onda je došla ruska invazija Ukrajine, što je autokratama u Budimpešti i Beogradu dalo odličnu priliku da odigraju ulogu spasilaca država i naroda.

Obojica su za takve uloge stvoreni.

Rat u Ukrajini sigurno nije jedini razlog, ali zna se da se u kriznim stanjima građani oslanjaju na vlast.

Još neke stranke su dobro iskoristile ukrajinski rat i rusofiliju srpskog naroda – SPS, DSS, Zavetnici, Dveri.

Čini se da je ulazak više stranaka ekstremne desnice u Skupštinu Srbije, za neke od njih se osnovano sumnja da ih je vlast „pogurala“, najveće iznenađenje izbora u Srbiji.

Vučić će izgleda i po tome ličiti na svoje prethodnike. Koliko su samo „žuti“ zemlji i svetu kukali da ako radikali dođu na vlast ode Srbija dođavola.

Sada će on moći da poručI – Šta da radim pored ovoliko ekstremista?

Gde je Srbija posle izbora 3. aprila?

Na brdovitom Balkanu gde je i bila.

Bliža Moskvi, dalja od Brisela.

Ko je kriv za ovakav rezultat?

Opozicija, birači, krađa, mahinacije…

Ili možda niko i ništa?

Na prvi pogled je možda čudno, ali izborni rezultat bi trebalo da nas čini zadovoljnim, pošto pokazuje da su građani zadovoljni čim skoro 60 odsto izašlih, uprkos silnim aferama, glasa za predsednika koji godinama vlada.

Nikada izbori u Srbiji nisu bili slobodni i pošteni po evropskim standardima, važi to posebno za poslednje, ali čini mi se da to nije primarno.

Ako u Beogradu, u kome ne vlada medijski mrak, a kontrola izbora bila dobro organizovana, „bastionu opozicije“, skoro 40 odsto Beograđana glasa za SNS, a tek nešto više od 20 za vodeću opozicionu grupaciju, šta očekujemo?

„Peščanik“ ima onu lepu rečenicu – „Ako vam je dobro, onda ništa“.

Srbija je poručila da joj je dobro ili bar da ne veruje da bi opozicija donela nešto bolje.

„Šaka jada“ od nas smatra da nam nije dobro i da možemo i treba da živimo bolje, ali većina je očigledno zadovoljna i ništa ne bi menjala.

Zašto im kvariti sreću?

Da li da ućutimo?

Nikako, samo treba da shvatimo realnost.

Druga stvar me brine.

Vučić u izbornoj noći uopšte nije delovao zadovoljno.

Kako i da bude, Dačić mu sada neophodan. Lepo kaže onaj Vranjanac iz dokumentarca N1 „Ne okreći se, tigre“ – „Koji pritisak Vučić izdržava, to niko ne može.“ Verujem da će i ovo izdržati.