Zlatni uranci

Zašto se ovo praznovanje u Srbiji pretvara u festival krkanluka?

Kako to da se naš radni narod zadovolji mogućnošću da spoji 4-5 slobodnih dana, sada se baš lepo poklopili Uskrs i 1. maj, otputuje negde ili organizuje prvomajske uranke, na kojima se od sabajle jede, pije, peva, veseli…

Otupelo radničko nezadovoljstvo, nema želje za promenom socijalnog statusa, radnih prava.

Čemu čuđenje?

„Zlatno doba“ je na delu.

Ljudi zadovoljni.

Motaju se kablovi za 300 evrića, stiže uskoro još po 30, kud ćeš bolje.

Čemu štrajkovi i pobune, kada uvek može da bude gore.

U svetu bilo drugačije.

Protestovalo se u Nemačkoj, Rusiji, Španiji, Švedskoj, Turskoj, Velikoj Britaniji, Kolumbiji, Filipinima, Indoneziji, uprkos epidemiji korona virusa.

Zbog pandemije okupljanja bila manja, ali ih ipak bilo.

Turska policija uhapsila više od 200 ljudi u Istanbulu zbog protesta 1. maja, čime su prekršili stroge epidemiološke mere.

Više od 100.000 ljudi učestvovalo je na skoro 300 skupova u Parizu i brojnim drugim gradovima širom zemlje, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Demonstranti se protive planovima za promenu naknada za nezaposlene, tražili ekonomsku pravdu.

Uhapšeno 50-ak.

U Berlinu je oko 10.000 biciklista organizovalo mirni antikapitalistički protest.

Bilo i sukoba.

Više od 50 policajaca je povređeno, dok je oko 250 demonstranata uhapšeno, saopštio je Policijski sindikat.

Ko je kriv Nemcima, Francuzima, Turcima… kada kod njih nema „zlatnog doba“, pa moraju da protestuju i tuku s policijom?

U Srbiji radnička klasa zato roštilja.

Predsednik Aleksandar Vučić može da bude zadovoljan prvomajskim slikama, ali ne sme da se opušta. Srbija je najopasnija kada ćuti, a sada su se i nekakvi ekolozi pojavili.

Hoće ljudi čist vazduh, zemlju, vodu i uopšte ne haju za strane i domaće investitore, ekonomski napredak, skok BDP…

Još nečim AV ne može da bude zadovoljan.

On, koji pre partijsko-državnog uhlebljenja, sem kratkotrajnog rada u čuvenoj gvožđari u Engleskoj, faktički nije radio, voli da drži lekcije.

Dosadio i bogu i ljudima kuknjavom-ja jedini radim po ceo dan, ne jedem, ne pijem, samo radim i brinem, ne dam neradnu nedelju, šta će vam odmori…

Nedavno uskliknuo: „Neću na godišnji odmor, hoću da radim“, uz zameranje nama što volimo odmor i more.

„Psihički ne možete da se odmorite negde u Srbiji, nego mora baš da vidite more i da se okrećete kao jaje na oko 50 puta dnevno da biste se odmorili“.

Ne moramo da se okrećemo baš 50 puta, dovoljno da se brčkamo u moru i ležimo u ležaljki dok palme njišu grane.

I da, toga nema u Srbiji.

Kako će AV reagovati na spojene dane i mini odmor za 1. maj i Uskrs?

Što je najgore, u spajanju se istakli državni službenici.

Privatnici uglavnom radili, sem u nedelju, a moja koleginica Olgica Nikolić čak našla pekaru u svom kraju koja je radila i na Uskrs.

Skraćeno doduše, do 14 sati.

Ostalim prazničnim danima radili normalno do 21 sat.

Da im AV odmah dodeli prigodni orden.

Kada dođe 4. maj, mi pripadnici srednjih i starijih generacija, setimo se smrti i sahrane Josipa Broza.

Uz kritike koje svakako zaslužuju neki delovi Titove višedecenijske vlasti, ipak je reč o impoznantnoj ličnosti koju mnogi današnji vlastodršci na našim prostorima, pokušavaju da kopiraju.

Neuspešno, naravno. Od Tita bi ovaj sadašnji najpre mogao da nauči da ne preteruju sa medijskim nastupima i izjavama.

Često se ujutru probudim sprigodnim pesmama u glavi. „Podignimo uvis čela mi heroji rada svog…“ ili „Uz maršala Tita, junačkoga sina…“