Šta ima veći značaj, istraživanja javnog mnjenja ili zvižduci na otvaranju Evropskog prvenstva u vaterpolu? Prema svim istraživanjima, Srbija se, što bi rekao Radovan III, “divi do imbecilnosi” Aleksandru Vučiću i aktuelnoj vlasti SNS. Ima Vučić bezrezervnu podršku, njegovi naprednjaci stoje “kano klisurine”, ali s vremena na vreme, desi se neki incident. Tako je, na otvaranju vaterpolo prvenstva u Beogradu deo publike prvo zviždao predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji je održao pozdravni govor, a onda su se zvižduci čuli i na pominjanje premijera Aleksandra Vučića i gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Uzgred su, po ustaljenom običaju, zviždali hrvatskoj himni i zastavama pojedinih država učesnica. Sramota? Primitivizam? Glas naroda?
Neprihvatljivo je zviždanje državnim himnama i zastavama bilo koje zemlje, pogotovo na sportskim manifestacijama u gradu i državi koja se diči gostoprimstvom i želi da se pokaže u najboljem svetlu. Kako izveštavaju mediji, sem hrvatske, publika u Beogradskoj areni, zviždala je zastavama Nemačke, Turske, Mađarske i Crne Gore. Razlozi su očigledno političi, a zašto se baš tim zemljama zviždalo nije teško pogoditi. Prema najavama, organizacija vaterpolo prvenstva u Beogradu trebalo bi da bude najbolja do sada, ali ovakvo ponašanje dela navijača kontradiktorno je najavljenom veličanstvenom sportskom događaju. I ne može se pravdati time da se navijači i nekih drugih zemalja ponekad slično ponašaju. Po takvoj logici, pošto neki ljudi kradu, možemo i svi mi ostali?
Šta je sa zviždanjem političarima? Bilo ih je i ranije nekim drugim, tada vladajućim. Premijer Vučić je “vatreno krštenje” već preživeo na fudbalskoj utakmici Srbija-Albanija, a bilo i repriza. Treba li im pridavati važnost? Ipak je to tek nekoliko stotina navijača. Da je i nekoliko hiljada, šta je to u poređenju sa rezultatima izbora i istraživanja javnog mnjenja? Mada se i istraživanja svedu na ispitivanje hiljadu-dve ljudi.
Bez obzira na političke stavove, nije lepo zviždati nekome ko predstavlja zemlju i to na događaju sa kog slika ide i van granica Srbije. Nije lepo, ali političari koji i te kako znaju da zloupotrebljavaju sport i sportiste, sede po upravama raznih klubova, koketiraju sa navijačkim grupama, svojataju i politizuju sportske uspehe, treba da shvate da medalja ima dva lica. To znači da nekad i zvižduke i uvrede moraju da istrpe.
Da bi takvi neprijatni incidenti bili što ređi, preporučljivo je da političari građane tretiraju s malo više poštovanja, tako da im, na primer, ne vređaju inteligenciju bajkovitim ili izjavama koje su potpuno suprotne svakodnevici u kojoj živimo. Ne bi škodilo ni da se i političari ponašaju pristojnije, da se civilizovanije i s više poštovanja obraćaju svojim neistomišljenicima u zemlji, ali i kolegama iz inostranstva. Da bi naši navijači poštovali druge države, trebalo bi da takvo ponašanje promovišu i političari. Srbija se deklarativno zalaže za regionalnu saradnju, mir, poštovanje, harmoniju među nekad zaraćenim jugoslovenskim narodima, ali malo-malo pa se ovdašnjim političarima “omakne“ oštra i neumerena izjava ili potez prema susedima. Srbija je ne samo deklarativno za EU već i kandidat za članstvo, ali veći deo javnosti i medija su evrofobični i antizapadni. Nije onda čudo što se navijačima omaknu zvižduci nemačkoj zastavi.
Možda je najjednostavnije da se političari ne pojavljuju na sportskim događajima? Mogu prenose i kod kuće da gledaju, a neko drugi će se naći da otvori takmičenje. Bivši sportisti, na primer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
